Predsednik Federalnih rezervi, Džerom Pauel, signalizirao je značajnu promenu u monetarnoj politici SAD-a, najavljujući spremnost za smanjenje kamatnih stopa. Ova odluka dolazi nakon uspešnog suzbijanja inflacije i primetnog usporavanja na tržištu rada.
Promena kursa monetarne politike
Na godišnjoj ekonomskoj konferenciji Feda u Džekson Holu, Vajoming, Džerom Pauel je izjavio: "Došlo je vreme da se politika prilagodi. Pravac je jasan, a vreme i tempo smanjenja kamatnih stopa zavisiće od dolazećih podataka, razvoja perspektive i ravnoteže rizika." Ova izjava označava značajan zaokret u pristupu Federalnih rezervi prema upravljanju ekonomijom SAD-a.
Iako Pauel nije precizirao tačan datum početka smanjenja stopa niti njihov obim, tržišta i javnost anticipiraju da bi Fed mogao najaviti umereno smanjenje referentne stope za približno 0,25 procentnih poena na septembarskom sastanku. Ovo bi predstavljalo prvo smanjenje nakon više od četiri godine kontinuiranog povećanja stopa.
Inflacija pod kontrolom i tržište rada u fokusu
Pauel je naglasio da je inflacija, nakon najgoreg skoka cena u posljednje četiri decenije, sada uglavnom pod kontrolom. "Moje poverenje je poraslo," izjavio je, dodajući "da je inflacija na održivom putu ka godišnjoj stopi od dva odsto." Prema referentnoj meri Feda, inflacija je prošlog meseca pala na približno 2,5%, što je značajno niže od vrhunca od oko 7,1% pre dve godine i blizu ciljanog nivoa centralne banke od 2%.
Međutim, Federalne rezerve sada usmeravaju pažnju na tržište rada. Pauel je istakao da bi smanjenje kamatnih stopa trebalo da održi rast ekonomije i podrži zapošljavanje, koje je pokazalo znakove usporavanja prošlog meseca. "Učinićemo sve što možemo da podržimo snažno tržište rada dok postižemo dalji napredak ka stabilnosti cena," obećao je predsednik Feda.
Politički aspekti i ekonomske implikacije
Potencijalno smanjenje kamatnih stopa sredinom septembra, manje od dva meseca pre predsedničkih izbora, moglo bi privući neželjenu političku pažnju Fedu. Centralna banka nastoji da izbegne uplitanje u politiku tokom izbornih godina. Bivši predsednik Donald Tramp je čak upozorio da Fed ne bi trebalo da smanjuje kamatne stope uoči izbora, tvrdeći da bi to moglo ići u korist njegovoj protivkandidatkinji.
Uprkos ovim političkim pritiscima, Pauel je više puta naglasio da će Federalne rezerve donositi odluke o kamatnim stopama isključivo na osnovu ekonomskih podataka, bez obzira na politički kalendar. Ova posvećenost ekonomskim principima ključna je za održavanje kredibiliteta i nezavisnosti centralne banke.
Uspeh u borbi protiv inflacije bez recesije
U svom govoru, koji je imao prizvuk trijumfa, Pauel je istakao da je Fed uspeo da savlada visoku inflaciju bez izazivanja recesije ili naglog rasta stope nezaposlenosti, što su mnogi ekonomisti dugo predviđali kao neizbežan ishod. Predsednik Feda pripisao je ovaj uspeh nekoliko faktora:
- Ublažavanje poremećaja u lancima snabdevanja izazvanih pandemijom
- Normalizacija tržišta rada nakon pandemijskih poremećaja
- Smanjenje broja slobodnih radnih mesta, što je omogućilo usporavanje rasta plata
Ovaj balansirani pristup monetarnoj politici pokazao se efikasnim u navigaciji kroz kompleksne ekonomske izazove post-pandemijskog perioda.
Reakcije tržišta i budući izgledi
Finansijska tržišta su pozitivno reagovala na Pauelov govor. S&P 500 indeks je porastao za više od 1% u roku od pet minuta nakon objave transkripta, dok su prinosi na dvogodišnje i desetogodišnje obveznice američkog trezora pali za otprilike pet baznih poena (0,05%). Niži prinosi na obveznice ukazuju na povećanu vrednost ovih finansijskih instrumenata.
Godišnje obraćanje predsednika američke centralne banke na skupu u Džekson Holu smatra se najvažnijim govorom u finansijskom svetu, jer pruža uvid u buduće smernice monetarne politike SAD-a. Ovogodišnji samit, pod nazivom "Preispitivanje efikasnosti i transmisije monetarne politike", došao je u ključnom trenutku za Fed, dok se investitori pripremaju za prvo smanjenje kamatnih stopa posle više od četiri godine.
Fed je počeo da povećava kamatne stope 2022. godine kao odgovor na naglo rastuću inflaciju, kada je godišnja inflacija merena indeksom potrošačkih cena (CPI) dostigla vrhunac od približno 9,1% u junu te godine, što je bio najviši nivo u poslednjih 40 godina. Međutim, inflacija se od tada značajno ublažila, pa je julska inflacija CPI iznosila oko 2,9%.
S obzirom na to da Fed funkcioniše po dvostrukom mandatu kako bi osigurao stabilne cene i maksimalnu zaposlenost, sada je usmerio pažnju na tržište rada. Stopa nezaposlenosti je prošlog meseca porasla na najviši nivo od 2021. godine, što je dodatno podstaklo diskusiju o potrebi za prilagođavanjem monetarne politike.
U zaključku, najava predsednika Federalnih rezervi o spremnosti za smanjenje kamatnih stopa označava značajan zaokret u monetarnoj politici SAD-a. Ova promena dolazi kao rezultat uspešnog suzbijanja inflacije i potrebe za podrškom tržištu rada, signalizirajući novu fazu u ekonomskom oporavku zemlje nakon pandemije.