Evropski parlament je nedavno doneo značajnu odluku o finansijskoj podršci Ukrajini, odobrivši zajam od 35 milijardi evra. Ova odluka predstavlja ključni korak u pružanju pomoći zemlji koja se suočava sa ozbiljnim ekonomskim izazovima.
Odobrenje zajma Ukrajini od strane Evropskog parlamenta
Evropski parlament je demonstrirao svoju podršku Ukrajini glasanjem za odobrenje makrofinansijske pomoći u iznosu od približno 35 milijardi evra. Ova odluka je doneta značajnom većinom, sa 518 poslanika koji su glasali za, 56 protiv, i 61 uzdržanih. Ovaj potez pokazuje snažnu posvećenost EU u pružanju podrške Ukrajini tokom trenutne krize.
Zajam je deo šireg paketa pomoći koji je dogovoren u junu od strane Grupe sedam najrazvijenijih zemalja (G7). Cilj ovog paketa je da obezbedi Ukrajini ukupnu finansijsku podršku od oko 45 milijardi evra. Međutim, važno je napomenuti da bi udeo EU u ovoj pomoći mogao varirati u zavisnosti od iznosa zajmova koje će obezbediti drugi partneri iz G7.
Mehanizam otplate i korišćenje zamrznute ruske imovine
Inovativni aspekt ovog zajma leži u načinu na koji će biti otplaćen. Ukrajina će koristiti buduće prihode od zamrznute imovine Ruske centralne banke koja se nalazi u EU za otplatu zajma. Ovo predstavlja jedinstveni pristup u korišćenju zamrznute imovine za finansiranje pomoći zemlji u potrebi.
Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine, ranije je naglasio prioritete u korišćenju ove pomoći. Oni uključuju:
- Obnovu energetske mreže
- Izgradnju većeg broja skloništa
- Poboljšanje školske infrastrukture
- Nabavku dodatnog naoružanja
Ova lista prioriteta ilustruje širok spektar potreba sa kojima se Ukrajina trenutno suočava, od osnovne infrastrukture do odbrane.
Uslovi i implementacija zajma
Važno je napomenuti da ovaj zajam nije bez uslova. Evropski parlament je jasno naglasio da je zajam uslovljen kontinuiranom posvećenošću Ukrajine očuvanju efikasnih demokratskih mehanizama i poštovanju ljudskih prava. Ovi uslovi će biti detaljno definisani u memorandumu o razumevanju.
Isplata sredstava će se odvijati postepeno do kraja 2025. godine. Ovo daje Ukrajini fleksibilnost da koristi sredstva "prema vlastitom nahođenju", ali uz očekivanje da će se pridržavati dogovorenih uslova i prioriteta.
Širi kontekst zamrznute ruske imovine
Ovaj zajam se nadovezuje na šire mere koje je G7 preduzeo nakon ruske invazije. G7 je zamrznula oko 300 milijardi dolara ruske imovine, od čega se približno 210 milijardi evra nalazi u EU. Ova značajna suma predstavlja potencijalni izvor za dugoročnu podršku Ukrajini.
Korišćenje zamrznute imovine za finansiranje pomoći predstavlja presedan u međunarodnim finansijama i diplomatiji. Ovaj pristup otvara nova pitanja o upravljanju zamrznutom imovinom i njenoj potencijalnoj ulozi u rešavanju međunarodnih kriza.
Sledeći koraci i završne procedure
Iako je Evropski parlament odobrio ovaj zajam, proces još nije završen. Predlog Evropske komisije o zajmu Ukrajini mora dobiti odobrenje kvalifikovane većine država članica u Savetu EU pre nego što stupi na snagu. Ovaj korak osigurava da postoji širok konsenzus među članicama EU o ovom značajnom finansijskom angažmanu.
U zaključku, odobrenje zajma od 35 milijardi evra Ukrajini od strane Evropskog parlamenta predstavlja značajan korak u pružanju podrške zemlji koja se suočava sa teškom situacijom. Ovaj potez ne samo da obezbeđuje neophodna finansijska sredstva, već i postavlja nove standarde u korišćenju zamrznute imovine za humanitarne svrhe.