Uprkos rastućim geopolitičkim tenzijama, evropske investicije u Kinu pokazuju iznenađujuću otpornost i čak beleže rast. Ovaj trend ukazuje na složenost ekonomskih odnosa između dva trgovinska giganta i strategije koje kompanije koriste da prevaziđu političke izazove.
Rast investicija uprkos političkim izazovima
Prema podacima istraživačke firme Rhodium Group, ulaganja iz Evropske unije u Kinu porasla su za impresivnih 15% u prvoj polovini 2022. godine u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ovaj rast je delimično podstaknut značajnom akvizicijom BMW-a, koji je preuzeo kontrolni paket akcija u zajedničkom automobilskom preduzeću tokom prvog kvartala.
Iako su nedavno investicije pokazale blago usporavanje, važno je napomenuti da se evropske kompanije ne povlače iz Kine u meri u kojoj su neki stručnjaci predviđali. Štaviše, rastuće geopolitičke tenzije možda čak i podstiču preduzeća da prošire svoje lokalne proizvodne lance, kako sugerišu analitičari u razgovoru za Bloomberg.
Strategije kompanija za prevazilaženje izazova
Mark Vicke, istraživač u Rhodium Group-i, ističe: "Ne primećujemo masovno povlačenje, već kompanije nastavljaju da rade na završetku već planiranih projekata." On dodaje da su uglavnom veći igrači, koji već imaju značajne interese u Kini, ti koji nastavljaju sa svojim planiranim investicijama, iako uz određena kašnjenja uzrokovana pandemijskim merama.
Odnosi između Evrope i Kine doživeli su pogoršanje u proteklih godinu dana, a odbijanje Pekinga da osudi rusku invaziju na Ukrajinu dodatno je narušilo političke veze. Bilateralni investicioni sporazum sa Briselom je zamrznut prošle godine, što je unelo dodatnu dozu neizvesnosti u poslovne odnose.
Uprkos ovim izazovima i strogim karantinskim merama širom Kine koje su dovele do ekonomske kontrakcije, izvoz iz Evrope ostao je stabilan. Ovo ukazuje na duboku međuzavisnost dve ekonomije i spremnost kompanija da se prilagode novim okolnostima.
Kina kao ključno tržište za evropske kompanije
Kinesko tržište je godinama predstavljalo spas za finansijske rezultate mnogih stranih kompanija. Brzo suzbijanje pandemije COVID-19 i ponovno otvaranje privrede 2020. godine doveli su do impresivnog ekonomskog rasta od 8,1% u 2021. godini, što je nadoknadilo recesiju i zastoje na drugim tržištima.
Iako je situacija doživela preokret 2022. godine zbog blokada u Šangaju i drugim gradovima, mnoge strane kompanije i dalje veruju da prednosti poslovanja u Kini nadmašuju potencijalne rizike.
Primeri kontinuiranih ulaganja
BMW je početkom ove godine realizovao proširenje svoje fabrike u Šenjangu vredno nekoliko milijardi dolara. Audi gradi svoju prvu fabriku električnih vozila u zemlji, dok Airbus učvršćuje svoju poziciju na kineskom tržištu zahvaljujući lokalnoj liniji za finalnu montažu, što mu je pomoglo da osvoji ugovor vredan približno 37 milijardi dolara prošlog meseca.
Jakob Gunter, viši analitičar Merkator instituta za kineske studije iz Berlina, objašnjava: "Ako definišemo razdvajanje kao potpuno napuštanje Kine ili značajno smanjenje prisustva i diversifikaciju investicija van Kine, to se sigurno neće desiti. Ono što generalno vidimo u većini industrija je upravo suprotno."
Strategije lokalizacije kao odgovor na geopolitičke rizike
Neke evropske kompanije koje posluju u Kini biraju manje radikalnu opciju odvajanja kineskog poslovanja od globalnog. Ove strategije lokalizacije uključuju izgradnju lokalnih lanaca snabdevanja i partnerstava kako bi se izbeglo hvatanje u zamku geopolitičkih rizika.
Nedavni primer ovog trenda je odluka nemačkog automobilskog giganta Volkswagen da uspostavi regionalni kineski odbor. Ovaj potez ima za cilj da kompaniji pruži veću autonomiju i pojednostavi proces donošenja odluka. Volkswagen već zapošljava preko 90.000 ljudi u Kini i upravlja sa više od 40 fabrika vozila i komponenti u saradnji sa lokalnim partnerima.
Međutim, važno je napomenuti da ovakvi potezi ne doprinose značajno smanjenju zavisnosti evropskih kompanija od kineskog tržišta. Štaviše, neki podaci o stranim direktnim investicijama ne obuhvataju u potpunosti profit koji se reinvestira lokalno, što može dovesti do potcenjivanja stvarnog obima evropskih ulaganja u Kinu.
Dugoročne perspektive evropsko-kineskih ekonomskih odnosa
Zvanični podaci sugerišu da je entuzijazam Evrope za ulaganje u Kinu ostao relativno jak poslednjih godina. Na primer, Nemačka je 2020. godine usmerila preko 5% svojih stranih direktnih investicija u Kinu, prema podacima Bundesbanke.
Iako budućnost ekonomskih odnosa između Evrope i Kine ostaje neizvesna, trenutni trendovi ukazuju na to da evropske kompanije nastavljaju da vide značajan potencijal na kineskom tržištu. Ova situacija naglašava složenost globalnih ekonomskih veza i sposobnost kompanija da se prilagode promenljivom geopolitičkom okruženju.
U zaključku, uprkos političkim tenzijama i izazovima, evropske investicije u Kinu pokazuju izuzetnu otpornost. Kompanije prilagođavaju svoje strategije kako bi iskoristile prilike koje pruža drugo najveće svetsko tržište, istovremeno se pripremajući za potencijalne geopolitičke rizike. Ovaj trend sugeriše da će ekonomski odnosi između Evrope i Kine verovatno ostati snažni u doglednoj budućnosti, uprkos političkim izazovima.