U srcu Beograda, na uglu Knez Mihailove i Zmaj Jovine ulice, nalazi se objekat čija je sudbina postala simbol političkih i ekonomskih promena u Srbiji. Nekadašnja Galerija Progres, sada poznata kao Evropska kuća, predstavlja mikrokosmos tranzicije zemlje od socijalističkog sistema ka članstvu u Evropskoj uniji.
Od Progresa do Evropske kuće: Simbolična transformacija
Galerija Progres, nekada deo jugoslovenskog giganta zaduženog za trgovinu sa istočnim blokom, doživela je značajnu transformaciju. Danas, ovaj prostor postaje dom Evropske kuće, institucije pod okriljem DEU u Srbiji. Ova promena nije samo fizička, već i duboko simbolična, predstavljajući zaokret u spoljnopolitičkoj orijentaciji zemlje.
Evropska kuća planira da bude centar za različite programe i aktivnosti koji će služiti jačanju veza između Srbije i EU. Ovo uključuje organizaciju radionica za mlade, obuke, izložbe, filmske projekcije, kulturne performanse, info sesije, predavanja, seminare, okrugle stolove i debate. Ovakav pristup ima za cilj da približi evropske vrednosti i procese građanima Srbije, stvarajući most između lokalne zajednice i evropskih institucija.
Vlasnička struktura i kontroverze oko Galerije Progres
Pitanje vlasništva nad Galerijom Progres je kompleksno i često je bilo predmet javnih debata. Prema najnovijim podacima iz katastra, vlasnička struktura je mešovita, uključujući državno, društveno i privatno vlasništvo. Država Srbija je upisana kao nosilac prava svojine na dve parcele, dok se kao nosioci prava korišćenja zemljišta vode različiti entiteti, uključujući Progresgas Trejding, Gazprombank i kompaniju Progres AD.
Kontroverze oko potencijalne prodaje Galerije Progres izbile su u javnost 2019. godine, kada je tadašnji zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić, javno pozvao kompaniju Progres da odustane od prodaje. Vesić je tada istakao istorijski značaj prostora i potrebu da on ostane umetnička galerija, pozivajući se na uslove pod kojima je Grad Beograd 1996. godine dao dozvolu za izgradnju Palate Progres.
Interesantno je da je Grad Beograd najavio nameru da potraživanje prema kompaniji Progres, koje je krajem 2018. godine iznosilo približno 323 miliona dinara, pretvori u vlasništvo nad galerijom. Međutim, godinu dana kasnije, iako je Progres odustao od prodaje, nije bilo daljih informacija o realizaciji ovog plana.
Budućnost Galerije Progres i njen značaj za kulturni život Beograda
Uprkos neizvesnosti oko vlasničke strukture, Galerija Progres nastavlja da igra značajnu ulogu u kulturnom životu Beograda. Od svog otvaranja 1996. godine izložbom slikarke Olje Ivanjicki, galerija je bila domaćin brojnih prestižnih kulturnih manifestacija, uključujući Oktobarski salon.
Tokom godina, Galerija Progres je bila predmet različitih spekulacija i potencijalnih projekata. Na primer, 2019. godine se spekulisalo da bi mogla postati muzej posvećen teniseru Novaku Đokoviću. Takođe, galerija je bila korišćena za izlaganje projekata kompanije Belgrade Waterfront, što je izazvalo dodatne kontroverze i debate o budućnosti ovog prostora.
Transformacija u Evropsku kuću predstavlja novi početak za ovaj istorijski značajan prostor. Očekuje se da će ova promena doprineti kulturnoj razmeni i boljem razumevanju evropskih integracija među građanima Srbije. Istovremeno, ostaje otvoreno pitanje kako će se ova nova funkcija uklopiti u bogatu kulturnu tradiciju Galerije Progres i kakav će uticaj imati na umetničku scenu Beograda.
Zaključak: Simbolizam i izazovi Evropske kuće
Transformacija Galerije Progres u Evropsku kuću predstavlja više od promene namene jednog objekta. Ona simbolizuje šire društvene i političke promene kroz koje Srbija prolazi na svom putu ka evropskim integracijama. Dok se očekuje da će novi prostor doprineti boljem razumevanju i približavanju Evropske unije građanima Srbije, ostaju izazovi u pogledu očuvanja kulturnog nasleđa i balansiranja različitih interesa. Budućnost ovog prostora će nesumnjivo nastaviti da bude predmet interesovanja javnosti, reflektujući šire procese tranzicije i evropskih integracija u Srbiji.