Evropska komisija nedavno je preduzela značajne korake u regulisanju onlajn trgovine, fokusirajući se na platformu Temu. Ova akcija naglašava rastuću zabrinutost zbog ilegalne prodaje proizvoda na digitalnim tržištima.
Zahtev Evropske komisije prema Temu
Evropska komisija je uputila formalni zahtev Temu, poznatoj platformi za onlajn kupovinu, tražeći detaljne informacije o merama koje je kompanija preduzela protiv ilegalne prodaje robe. Ovaj potez zasnovan je na Aktu o digitalnim uslugama (DSA), ključnom regulatornom okviru EU za digitalno tržište.
Komisija je postavila rok do 21. oktobra 2024. godine za Temu da dostavi tražene podatke. Nakon analize dobijenih informacija, Evropska komisija će odlučiti o daljim koracima, potencijalno uključujući strože mere regulacije ili sankcije.
Uticaj DSA na e-trgovinu
DSA predstavlja sveobuhvatan set pravila dizajniranih da regulišu digitalne platforme i osiguraju sigurnije onlajn okruženje za korisnike. Ovaj akt obavezuje velike platforme, poput Temu, da implementiraju rigoroznije mere protiv ilegalne prodaje i štetnog sadržaja.
Ranije ove godine, Evropska komisija je objavila da će Temu morati da se pridržava strožih pravila EU o onlajn sadržaju. Ova odluka usledila je nakon što je broj korisnika platforme premašio ključne kriterijume postavljene u DSA.
Globalne implikacije: Slučaj Indonezije
Paralelno sa akcijama EU, Indonezija je preduzela drastične mere protiv Temu. Ministar za komunikacije, Budi Arie Setiadi, zatražio je od tehnoloških giganata Google i Apple da blokiraju pristup platformi Temu u zemlji.
Ovaj potez ima za cilj zaštitu lokalnih malih i srednjih preduzeća od potencijalno štetne konkurencije. Indonežanske vlasti tvrde da poslovni model Temu, koji direktno povezuje potrošače sa kineskim fabrikama, značajno smanjuje cene proizvoda, stvarajući nelojalnu konkurenciju na tržištu.
Šire implikacije za globalnu e-trgovinu
Akcije Evropske komisije i Indonezije ukazuju na rastuću globalnu zabrinutost oko uticaja velikih e-commerce platformi na lokalna tržišta i ekonomije. Ovo postavlja pitanja o budućnosti međunarodne onlajn trgovine i potrebi za balansiranjem između ekonomskog rasta i zaštite lokalnih industrija.
Indonezijska vlada je najavila planove za proširenje blokade na druge slične platforme, uključujući kinesku kompaniju Šein. Ovo sugeriše da bi se trend regulacije i ograničavanja stranih e-commerce platformi mogao proširiti i na druge zemlje u razvoju.
U zaključku, akcije Evropske komisije prema Temu naglašavaju rastuću važnost regulacije e-trgovine na globalnom nivou. Dok EU pristupa problemu kroz zakonodavni okvir, zemlje poput Indonezije pribegavaju direktnijim merama. Ove akcije će verovatno imati značajan uticaj na budućnost međunarodne onlajn trgovine i način na koji velike platforme posluju širom sveta.