Evropska centralna banka (ECB) priprema se za značajan korak u svojoj monetarnoj politici, sa očekivanim trećim smanjenjem kamatnih stopa ove godine. Ova odluka dolazi u svetlu bržeg pada inflacije od prvobitno predviđenog, što ukazuje na promenu ekonomskog pejzaža u evrozoni.
Očekivano smanjenje kamatnih stopa ECB-a
Na predstojećem sastanku ovog četvrtka, Evropska centralna banka se sprema da izvrši treće smanjenje kamatnih stopa u 2023. godini. Ova odluka je rezultat procene kreatora monetarne politike da se rizici od inflacije smanjuju brže nego što se ranije očekivalo. Tržišta su već uračunala ne samo smanjenje od 25 baznih poena u oktobru, već i dodatno smanjenje na 3% na poslednjem sastanku ove godine u decembru.
Inflacija u evrozoni je u septembru pala na 1,8%, što je ispod ciljanih 2% ECB-a. Ovo predstavlja značajan pad u odnosu na prethodne mesece i ukazuje na efikasnost dosadašnjih mera monetarne politike. Bazna inflacija, koja isključuje volatilne komponente poput energije, hrane, alkohola i duvana, dostigla je dvogodišnji minimum od 2,7%.
Uticaj prethodnih smanjenja kamatnih stopa
Prethodna dva smanjenja kamatnih stopa ECB-a u junu i septembru već su pokazala pozitivne efekte. Depozitna stopa, koja je ključna kamatna stopa ECB-a, smanjena je sa rekordnih 4% na 3,5% tokom ove dve sesije. Uprkos ovim smanjenima, inflacija je nastavila da pada, što je ohrabrilo kreatore monetarne politike da razmotre dalje korake u ublažavanju monetarne politike.
Guverner Banke Francuske, Fransoa Vileroa de Galo, opisao je oktobarski rez kamatnih stopa kao "vrlo verovatan" i nagovestio da to "neće biti poslednje" smanjenje. Ova izjava ukazuje na mogućnost daljeg ublažavanja monetarne politike u narednom periodu.
Ekonomski rast i izazovi u evrozoni
Pored inflacije, ekonomski rast u evrozoni predstavlja značajan faktor u odlučivanju o kamatnim stopama. Kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI), koji meri aktivnost u uslužnom i proizvodnom sektoru, ukazuje na stagnaciju u trećem kvartalu. Ovo dolazi nakon skromnog rasta od 0,3% u drugom kvartalu.
Restriktivna monetarna politika predstavlja kočnicu za rast, uz strukturne probleme poput pada nemačke industrijske konkurentnosti. Ovi faktori su naveli ekonomiste da predvide dalja smanjenja kamatnih stopa ECB-a na narednim sastancima, sve dok depozitna stopa ne dostigne 2,5%.
Očekivanja tržišta i analitičara
Ekonomisti iz Bank of America Global Research očekuju da će ECB smanjiti kamatne stope ove nedelje bez značajnih promena u svojim smernicama. Oni predviđaju da je ovo početak ubrzane trajektorije ka kamatnoj stopi od 2% do juna 2025. godine i dalje ka 1,5% do kraja 2025. godine.
Međutim, važno je napomenuti da ECB verovatno neće eksplicitno komunicirati ovakav plan. Pristup "sastanak po sastanak" i zavisnost od podataka verovatno će ostati čvrsto na snazi, možda samo sa verbalnim referencama na rastuće poverenje da se inflacija vraća ka cilju.
Rizici prekomerne reakcije ECB-a
Glavni ekonomista Berenberga, Holger Šmiding, upozorava da ECB trenutno rizikuje da prekomerno reaguje i previše brzo olabavi monetarnu politiku. On predviđa da inflacija neće biti glavni problem sledeće godine, ali da bi to moglo da se promeni u 2026. i 2027. godini.
Šmiding argumentuje da će, kada se stopa rasta evrozone vrati na normalu u proleće sledeće godine, inflacija zarada ponovo porasti, a robustnija potražnja će omogućiti kompanijama da prenesu više troškove na potrošače. On predviđa da će ECB možda morati da podigne depozitnu stopu nazad na 3% krajem 2026. ili početkom 2027. godine ako je prethodno spusti znatno ispod tog nivoa u 2025. godini.
U zaključku, predstojeća odluka Evropske centralne banke o kamatnim stopama predstavlja ključni momenat za ekonomiju evrozone. Dok se očekuje treće smanjenje ove godine, dugoročne implikacije ove politike ostaju predmet debate među ekonomistima i kreatorima politike.