Evropska auto-industrija predstavlja ključni stub ekonomije EU, zapošljavajući milione ljudi i značajno doprinoseći BDP-u. Ovaj sektor se suočava sa izazovima tranzicije ka električnim vozilima, uz istovremeno održavanje konkurentnosti i inovativnosti.
Ekonomski uticaj auto-industrije u EU
Auto-industrija u Evropskoj uniji igra ključnu ulogu u ekonomskom razvoju kontinenta. Približno 13 miliona ljudi trenutno zarađuje za život u ovom sektoru, što ga čini jednim od najvećih poslodavaca u Evropi. Godišnji doprinos ove industrije budžetu EU je impresivan, dosežući gotovo 400 milijardi evra. Ova cifra predstavlja značajan deo ukupnog BDP-a Unije, čineći oko 7% ekonomske aktivnosti.
Ulaganja u istraživanje i razvoj su od suštinskog značaja za održavanje konkurentnosti evropske auto-industrije na globalnom nivou. Svake godine, ovaj sektor investira približno 60 milijardi evra u inovacije, što čini gotovo trećinu ukupnih ulaganja EU u istraživanje i razvoj across svih industrija. Ova značajna finansijska injekcija omogućava razvoj novih tehnologija, unapređenje bezbednosti vozila i napredak ka cilju "nulte emisije" štetnih gasova.
Tranzicija ka električnim vozilima
Prelazak na električna vozila predstavlja jedan od najvećih izazova sa kojima se suočava auto-industrija. U periodu od 2019. do 2024. godine, prodaja novih putničkih automobila u EU je premašila 60 miliona jedinica. Međutim, udeo električnih vozila u ukupnoj prodaji varira značajno među državama članicama.
Srbija, iako nije članica EU, prati ove trendove. Podaci za prvih devet meseci 2024. godine pokazuju da čisto električna vozila čine 1% novoregistrovanih automobila, dok hibridna vozila zauzimaju 30% tržišta. Ovo predstavlja značajan napredak u odnosu na 2019. godinu, kada je prodaja električnih vozila bila zanemarljiva.
Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova ističe da je ovaj rast rezultat kombinacije aktivnosti uvoznika i državnih subvencija. Uprkos relativno malim apsolutnim brojevima, trend je jasan - Srbija polako ali sigurno prihvata nove tehnologije u automobilskom sektoru.
Tržišni trendovi u Srbiji i EU
Analiza tržišta pokazuje blagi rast prodaje novih putničkih automobila u Srbiji. Poređenje podataka o registraciji za septembar 2024. sa istim mesecom prethodne godine ukazuje na rast od 4%. Stručnjaci procenjuju da će do kraja 2024. godine srpsko tržište automobila dostići nivo koji je imalo pre pandemije COVID-19.
Nasuprot tome, tržište EU pokazuje znake stagnacije. Broj novoregistrovanih vozila u periodu avgust 2023. - avgust 2024. porastao je za samo 0,4%, što je i dalje 30% manje u odnosu na period pre pandemije. Ova razlika u brzini oporavka između Srbije i EU može se delom objasniti manjim obimom tržišta u Srbiji, gde i manje promene mogu dovesti do značajnijih procentualnih pomaka.
Infrastruktura za električna vozila
Jedan od ključnih faktora za uspešnu tranziciju ka električnim vozilima je dostupnost infrastrukture za punjenje. U ovom aspektu, Srbija značajno zaostaje za većinom evropskih zemalja. Sa samo tri javna punjača na 100.000 stanovnika, Srbija se nalazi pri dnu evropske lestvice po ovom pokazatelju.
Za poređenje, Norveška prednjači sa impresivnih 538 javnih punjača na 100.000 stanovnika. Ovaj ogromni jaz ilustruje izazove sa kojima se Srbija suočava u procesu elektrifikacije svog voznog parka. Ulaganje u infrastrukturu za punjenje električnih vozila biće ključno za podsticanje njihove šire upotrebe i dostizanje evropskih standarda u ovoj oblasti.
Budućnost auto-industrije u Evropi
Evropska auto-industrija se nalazi na prekretnici. Sa jedne strane, suočava se sa izazovima poput strožih ekoloških regulativa, potrebe za značajnim ulaganjima u nove tehnologije i promenama u ponašanju potrošača. Sa druge strane, ovi izazovi otvaraju nove mogućnosti za inovacije, stvaranje radnih mesta u sektoru zelene ekonomije i unapređenje globalne konkurentnosti evropskih proizvođača.
Ključ uspeha leži u balansiranju između tradicionalne proizvodnje i novih tehnologija. Proizvođači automobila moraju nastaviti da ulažu u razvoj električnih i hibridnih vozila, istovremeno optimizirajući proizvodnju konvencionalnih modela koji i dalje čine većinu prodaje.
Za zemlje poput Srbije, koje teže integraciji u evropsko automobilsko tržište, biće ključno da ubrzaju razvoj infrastrukture za električna vozila i usklade svoje politike sa EU standardima. Ovo uključuje ne samo povećanje broja punjača, već i implementaciju podsticajnih mera za kupovinu ekološki prihvatljivih vozila.
U zaključku, auto-industrija ostaje vitalan deo evropske ekonomije, suočavajući se sa značajnim izazovima i mogućnostima. Tranzicija ka električnim vozilima, iako izazovna, predstavlja priliku za reinvenciju sektora i očuvanje njegove globalne konkurentnosti. Za Srbiju, ova tranzicija znači priliku za modernizaciju automobilskog sektora i približavanje evropskim standardima.