Međunarodni depozitar Euroclear našao se u središtu finansijske drame izazvane sankcijama protiv Rusije. Ova institucija čuva ruske aktive vredne gotovo 176 milijardi evra, što je pokrenulo niz složenih ekonomskih i političkih pitanja.
Uticaj sankcija na Euroclear i ruske aktive
Euroclear, kao ključni igrač u međunarodnom finansijskom sistemu, suočava se sa značajnim izazovima zbog sankcija nametnutih Rusiji. Prema najnovijim podacima, ova institucija je krajem septembra čuvala rusku imovinu u vrednosti od približno 176 milijardi evra. Ovo ogromno bogatstvo postalo je predmet intenzivnih diskusija i političkih pregovora na međunarodnoj sceni.
Prihodi Euroclear-a u prvih devet meseci tekuće godine dostigli su impresivnih 5,15 milijardi evra. Interesantno je da je oko 3,9 milijardi evra od ovog iznosa generisano nakon 15. februara, prvenstveno iz rezervi CBR. Ovi podaci ukazuju na značajan finansijski uticaj sankcija na poslovanje depozitara.
Finansijske implikacije sankcija i kontramere
Izveštaj Euroclear-a jasno pokazuje da sankcije prema Rusiji nastavljaju da oblikuju finansijsku sliku institucije. Direktni troškovi vezani za sankcije i ruske kontramere dostigli su 68 miliona evra, dok je gubitak prihoda od poslovanja iznosio oko 20 miliona evra. Ovi brojevi ilustruju kompleksnost situacije i finansijski teret koji snosi depozitar.
Postepeno smanjenje kamatnih stopa uticalo je na pad kamatnih prihoda vezanih za aktive CBR u trećem kvartalu 2024. godine. Euroclear naglašava da će budući prihodi u velikoj meri zavisiti od političkih odluka, što dodatno komplikuje dugoročno finansijsko planiranje.
Korišćenje zamrznutih ruskih sredstava
Belgija, zemlja u kojoj je registrovan Euroclear, ostvarila je značajne poreske prihode od zamrznutih ruskih aktiva, tačnije 1,27 milijardi evra. Ovo je izazvalo debate o etičkim i pravnim aspektima korišćenja ovih sredstava.
U julu, Euroclear je prvi put transferisao 1,55 milijardi evra u evropski fond za pomoć Ukrajini. Ukupno je za ove namene rezervisano približno 2,9 milijardi evra, uključujući već isplaćeni iznos. Ovaj potez predstavlja značajan korak u korišćenju zamrznutih ruskih sredstava za podršku Ukrajini.
Depozitar procenjuje da svako smanjenje stope ECB za 0,25 procenata umanjuje potencijalna izdvajanja za fond pomoći Ukrajini za otprilike 51 milion evra kvartalno. Ova dinamika ilustruje složenu vezu između monetarne politike i finansijske pomoći Ukrajini.
Profitabilnost Euroclear-a i međunarodni odgovor
Tokom 2022. godine, Euroclear je ostvario profit od gotovo 800 miliona evra na ruskim aktivima, dok je u 2023. taj iznos porastao na impresivnih 4,4 milijarde evra. Evropska unija je dozvolila depozitaru da zadrži ova sredstva za nepredviđene troškove, što je izazvalo različite reakcije u međunarodnoj zajednici.
Zemlje G7 su u junu najavile ambiciozan plan da do kraja godine izdvoje Ukrajini 50 milijardi evra iz prihoda od zamrznutih ruskih aktiva. Ovaj plan predviđa da Sjedinjene Američke Države i Evropska unija obezbede po 20 milijardi evra, dok će preostali deo pokriti Kanada, Japan i Velika Britanija.
Rusija je, očekivano, oštro reagovala na ove planove, karakterišući ih kao krađu državne imovine. Ova reakcija dodatno komplikuje već napetu međunarodnu situaciju i postavlja brojna pitanja o budućnosti globalnih finansijskih odnosa.
U zaključku, slučaj Euroclear-a i ruskih aktiva ilustruje kompleksnost međunarodnih finansija u doba geopolitičkih tenzija. Dok depozitar balansira između sankcija, profita i međunarodnih obaveza, svet pažljivo prati kako će se ova situacija dalje razvijati.