Evropska unija (EU) aktivno razvija strategiju za suočavanje s mogućim trgovinskim ratom sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), ukoliko Donald Tramp ponovo postane predsednik nakon izbora u novembru. Ova priprema uključuje formiranje specijalne radne grupe i planiranje brzog odgovora na potencijalne trgovinske tarife.
Priprema EU za potencijalni trgovinski rat
Prema neimenovanim izvorima iz Brisela, EU je formirala grupu za brzo reagovanje kako bi se pripremila za različite scenarije nakon predsedničkih izbora u SAD-u. Iako se ova grupa zvanično priprema za pobede obe političke opcije, nezvanično se naziva "Trampovom radnom grupom". Ovo ukazuje na ozbiljnost s kojom EU shvata mogućnost Trampovog povratka na vlast i potencijalnih posledica po trgovinske odnose.
Jedan visoki evropski diplomata izjavio je: "Udarićemo brzo i udarićemo snažno", opisujući plan EU za odgovor na eventualni Trampov trgovinski rat. Ova izjava sugeriše da EU ne namerava da bude zatečena nespremna, kao što je to bio slučaj 2018. godine kada je Tramp prvi put uveo tarife na čelik i aluminijum iz EU.
Trampove najave i potencijalni uticaj na evropsku ekonomiju
Donald Tramp je tokom svoje kampanje najavio plan za uvođenje opštih tarifa od 10 do 20 procenata na uvoz iz "prijateljskih" i "neprijateljskih" zemalja ukoliko pobedi na izborima. Posebno je isticao Evropu, a naročito nemačku automobilsku industriju kao potencijalnu metu ovih mera.
Ukoliko bi Tramp ispunio ovu pretnju, posledice bi mogle biti ozbiljne ne samo za Nemačku, već i za većinu vodećih evropskih ekonomija. Automobilski giganti poput Volkswagena, BMW-a i Daimlera imaju proizvodne pogone širom EU, uključujući zemlje poput Španije, Poljske, Belgije, Češke, Mađarske i Rumunije. Njihovi lanci snabdevanja protežu se kroz celu Evropu, što znači da bi tarife mogle imati dalekosežne posledice na evropsku automobilsku industriju i šire.
Strategija EU za pregovaranje i deeskalaciju
Uprkos pripremama za oštar odgovor, cilj EU ostaje postizanje pregovaračkog rešenja. Evropski diplomati veruju da je Tramp, iako često oštar u retorici, u suštini spreman za pregovore. Jedan diplomata je primetio: "On je u suštini trgovac", podsećajući na Trampovo uspešno pregovaranje trgovinskih sporazuma sa Meksikom, Kanadom, Južnom Korejom, Japanom i Kinom tokom njegovog prethodnog mandata.
Strategija EU se zasniva na pretpostavci da će brz i snažan odgovor na eventualne trgovinske mere SAD-a dovesti Trampa za pregovarački sto brže nego postepeni pristup. Cilj je stvoriti situaciju u kojoj bi Tramp bio prinuđen da odmah stupi u pregovore, sa EU u povoljnijoj pregovaračkoj poziciji.
Lekcije iz prošlosti i priprema za budućnost
EU je izvukla važne pouke iz prethodnog iskustva sa Trampovom administracijom. Godine 2018., kada je Tramp prvi put uveo tarife na čelik i aluminijum iz EU, Brisel je bio zatečen i odgovorio je samo delimično, nadajući se deeskalaciji sukoba. Ovog puta, EU je odlučna da bude bolje pripremljena i da reaguje odlučnije.
Formiranje specijalne radne grupe za pripremu različitih scenarija pokazuje proaktivni pristup EU. Ova grupa ne samo da planira odgovor na potencijalne trgovinske mere SAD-a, već i razmatra šire implikacije američkih izbora na transatlantske odnose.
U zaključku, EU se nalazi pred izazovom balansiranja između pripreme za najgori scenario i održavanja otvorenih kanala za dijalog i pregovore. Očigledno je da trgovinski rat nije željen ishod ni za jednu stranu, ali EU je odlučna da zaštiti svoje ekonomske interese i održi svoju poziciju na globalnoj trgovinskoj sceni.