U svetlu rastuće zabrinutosti zbog povećanog uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (TPG), Belgija, kao jedan od najvećih evropskih uvoznika, poziva Evropsku uniju na odlučnu akciju. Ovaj potez naglašava složenost energetske politike EU i potrebu za balansiranjem ekonomskih interesa i geopolitičkih razmatranja.
Poziv za zabranu ruskog tečnog prirodnog gasa
Belgijska ministarka za energetiku, Tine Van der Straten, izrazila je urgentnu potrebu za sveobuhvatnim pristupom EU u sprečavanju dotoka ruskog TPG-a. Ona je naglasila da trenutna pravila Brisela, uvedena u decembru, nisu dovoljna da pruže pravni osnov kompanijama za raskid dugoročnih ugovora. „Istražili smo ovo detaljno. Imamo ruski gas koji stiže u Belgiju, i nakon pažljivog pregleda svakog detalja, zaključili smo da postojeći zakon o gasu neće biti od pomoći," izjavila je Van der Straten.
Kompleksnost dugoročnih energetskih ugovora
Problematika leži u prirodi TPG ugovora, koji tipično traju deceniju ili duže. Mnogi trenutno aktivni ugovori datiraju iz perioda pre početka rata u Ukrajini 2022. godine, što dodatno komplikuje situaciju. Belgijska luka Zeebruge, koja služi kao ključno čvorište za uvoz i reeksport TPG-a, nalazi se u nezavidnoj poziciji, nemajući pravnu osnovu za prekid ovih dugotrajnih sporazuma.
Fokus na obnovljive izvore energije
Van der Straten je takođe naglasila potrebu za strateškim preusmeravanjem energetske politike EU. „Naš cilj je da obnovljiva i pristupačna električna energija stigne direktno do domova i preduzeća," istakla je ministarka. U skladu sa preporukama iz izveštaja o evropskoj konkurentnosti bivšeg italijanskog premijera Marija Dragija, ona zagovara fokusiranje na vetroelektrane na moru i proizvodnju elektrolizatora za vodonik, industrije koje još nisu pod značajnim uticajem jeftine kineske konkurencije.
Pad solarne industrije i nove prilike
Interesantno je da Van der Straten smatra da je za solarnu industriju EU „voz već prošao". Ona tvrdi da je tržište solarnih panela izgubljeno i da Evropa treba da prestane da podržava ovu posustalu industriju. Umesto toga, ministarka predlaže fokusiranje na tehnologije koje EU još može da predvodi, poput TPG-a i proizvodnje vodonika.
Regionalni pristup problemu
Problem nije ograničen samo na Belgiju. Holandska ministarka za klimu i zeleni rast, Sofi Hermans, izrazila je slične zabrinutosti. Ona je ukazala na značajan porast broja tankera sa ruskim gasom koji stižu na glavni terminal u Roterdamu, sa prosečno jednog mesečno u periodu od sredine 2022. do sredine 2024, na približno dva mesečno tokom leta 2024. godine.
Potreba za koordinisanom akcijom EU
Hermans je naglasila da ne postoje druge opcije za raskid privatnih ugovora bez sankcija Evropske komisije. Ovo pitanje će biti pokrenuto na predstojećem sastanku ministara energetike EU, što ukazuje na rastuću svest o neophodnosti koordinisane akcije na nivou bloka.
Distribucija uvoza ruskog TPG-a u EU
Prema podacima analitičke kompanije Kpler, distribucija uvoza ruskog TPG-a varira među zemljama članicama EU. Francuska prednjači kao najveći uvoznik, praćena Španijom, Belgijom, Holandijom, Portugalom, Grčkom i Finskom. Interesantno je da je prethodne godine Belgija bila na vrhu liste uvoznika, što dodatno naglašava kompleksnost situacije i potrebu za sveobuhvatnim rešenjem na nivou EU.
U zaključku, pitanje uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa predstavlja značajan izazov za energetsku politiku EU. Zahteva pažljivo balansiranje između energetske sigurnosti, ekonomskih interesa i geopolitičkih razmatranja, uz istovremeno promovisanje obnovljivih izvora energije i inovacija u čistim tehnologijama.