ESOP (Employee Stock Ownership Plan) mehanizam u Srbiji predstavlja inovativni pristup uključivanju zaposlenih u vlasničku strukturu preduzeća. Ovaj sistem, iako relativno nov, nudi značajne mogućnosti za motivaciju i zadržavanje ključnih kadrova.
Uvođenje ESOP-a u srpsko zakonodavstvo
ESOP je zvanično zaživeo u Srbiji 1. aprila 2020. godine, omogućavajući društvima sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) da ponude svojim zaposlenima udeo u vlasništvu. Ovaj koncept je inspirisan sličnim planovima koji postoje u akcionarskim društvima na razvijenim tržištima.
Uprkos potencijalu ovog mehanizma, njegovo usvajanje je bilo prilično sporo. Od preko 100.000 d.o.o. u Srbiji, samo pet kompanija su dosad implementirale ESOP. Ovaj nizak nivo usvajanja postavlja pitanja o razlozima za takvu situaciju - da li je problem u neodlučnosti domaćih firmi, nesnalaženju državnih organa ili možda u duboko usađenom strahu od bilo čega što podseća na bivši sistem samoupravljanja?
Rezervisani sopstveni udeo kao ključni element ESOP-a
Rezervisani sopstveni udeo (RSU) predstavlja srž ESOP mehanizma u Srbiji. Ovaj novi institut omogućava d.o.o. da izdaju finansijski instrument nazvan "pravo na sticanje udela" (PSU). RSU se registruju u Agenciji za privredne registre, dok se PSU registruje u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti.
Zaključno sa 10. junom 2022. godine, ukupno 15 društava je registrovalo RSU, sa ukupno 172 registrovana RSU od uvođenja mehanizma. S druge strane, samo 13 PSU je registrovano u Centralnom registru, od kojih je čak devet povezano sa jednom kompanijom - novosadskom Vega IT.
Primer uspešne implementacije: Vega IT
Vega IT, vodeća IT kompanija iz Novog Sada, prednjači u primeni ESOP mehanizma u Srbiji. Saša Popović, direktor i jedan od osnivača kompanije, objašnjava da je odluka o implementaciji ESOP-a došla kao prirodan nastavak njihove prakse prepoznavanja i nagrađivanja preduzetničkog duha među zaposlenima.
"Verujemo da će ovo značajno osnažiti našu organizaciju i dodatno motivisati naše nove partnere da daju sve od sebe kako bismo u narednim godinama postizali još veće uspehe," ističe Popović. Kompanija je iskoristila ESOP mehanizam da učini osmoro zaposlenih partnerima, odnosno budućim suvlasnicima.
Izazovi u implementaciji ESOP-a
Uprkos potencijalnim prednostima, implementacija ESOP-a u Srbiji suočava se sa nekoliko izazova. Jedan od njih je nedostatak iskustva državnih organa u primeni nove regulative. Popović priznaje da su se u početku suočavali sa poteškoćama zbog neuhodanosti procesa, ali naglašava da je s vremenom sve usklađeno i da sada proces teče glatko.
Drugi faktor koji može objasniti nizak nivo usvajanja ESOP-a je struktura srpske privrede. Popović ističe da u Srbiji nema mnogo većih kompanija u domaćem vlasništvu gde bi zaposlenima moglo biti posebno interesantno da dobiju udele na ovaj način. Kod firmi u stranom vlasništvu, posedovanje vlasničkog udela često nije previše atraktivno za zaposlene, posebno ako firma ne ostvaruje značajnu dobit u Srbiji.
Sociološki aspekti ESOP-a u Srbiji
Advokat Ilija Rilaković nudi drugačiju perspektivu na nisku stopu usvajanja ESOP-a. On smatra da ESOP u Srbiji može asocirati na jugoslovenski samoupravni sistem, što može izazvati negativne reakcije. "Već godinama postoji odijum prema svemu što je bivša Jugoslavija iznedrila ili što podseća na ta vremena, naročito u Srbiji i Hrvatskoj," objašnjava Rilaković.
Rilaković takođe ističe da su ekonomski i sociološki razlozi isprepletani. ESOP se u razvijenim privredama vezuje za akcionarska društva, koja nisu mnogo zastupljena u Srbiji. S druge strane, d.o.o., koji su dominantna pravna forma u Srbiji, često su zatvorene organizacije i porodične kompanije, gde je odlučivanje koncentrisano u rukama malog broja vlasnika.
ESOP u evropskom kontekstu
Dok se Srbija još uvek bori sa usvajanjem ESOP-a, u Evropskoj uniji se nastavlja dugogodišnji trend rasta u oblasti radničkog akcionarstva. Prema podacima Evropske federacije za radničko akcionarstvo (EFES) za 2020. godinu, približno 8,1 milion zaposlenih poseduje akcije u kompanijama u kojima rade. Vrednost njihovog kapitala je početkom 2021. dostigla rekordnih 420 milijardi evra.
Srbija se takođe našla u izveštaju EFES-a, zahvaljujući vlasničkom udelu zaposlenih i bivših radnika u tri kompanije: Komercijalnoj banci, Aerodromu Nikola Tesla i NIS-u. Međutim, priroda udela koji se nude u srpskoj verziji ESOP-a razlikuje se od klasičnog radničkog akcionarstva.
Pravni aspekti ESOP-a u Srbiji
Rilaković objašnjava da udeo u d.o.o. stečen kroz ESOP daje pravo na učešće u dobiti i pravo glasa, ali da se pravo glasa može relativizovati. "Zaposleni koji stekne jedan procenat u d.o.o. najverovatnije će biti preglasan na skupštini, jer većinu za odlučivanje ima osnivač d.o.o.," navodi on.
Kada je reč o slobodi prenosa udela, postoji opšte pravilo, ali Zakon o privrednim društvima propisuje pravo preče kupovine u korist članova društva. To znači da je član d.o.o. koji želi da prenese svoj udeo trećem licu dužan da prvo svoj udeo ponudi pod istim uslovima postojećim članovima društva.
Budućnost ESOP-a u Srbiji
Da bi ESOP zaživeo u domaćoj privredi, potrebno je edukovati privrednike ne samo o pravima i obavezama koje ESOP nosi, već i o pogodnostima koje d.o.o. može da dobije uključivanjem ključnih zaposlenih u vlasničku strukturu. Rilaković predlaže i bolju promociju ESOP-a kako bi najšira javnost stekla jasniju ideju o čemu se zapravo radi.
Uprkos trenutno niskoj stopi usvajanja, ESOP predstavlja potencijalno moćan alat za motivaciju i zadržavanje ključnih kadrova u srpskim preduzećima. Sa daljom edukacijom i promocijom, očekuje se da će više kompanija prepoznati prednosti ovog mehanizma i implementirati ga u svoje poslovanje.