ESG standardi postaju sve važniji faktor u poslovnom svetu, posebno u Evropskoj uniji. Ovi standardi, koji obuhvataju ekološke, socijalne i upravljačke aspekte, značajno menjaju način na koji kompanije posluju i izveštavaju o svojim aktivnostima.
Emisija održivih obveznica Srbije
Republika Srbija je nedavno napravila značajan korak u pravcu održivog finansiranja. Početkom juna, ESG standardi su bili u fokusu kada je Srbija uspešno realizovala emisiju desetogodišnjih dolarskih "održivih" evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu. Ove obveznice, čija će sredstva biti korišćena za projekte u oblasti zelene agende i socijalno odgovorne aktivnosti, prodate su u ukupnom iznosu od približno 1,5 milijardi dolara.
Interesantno je da je tražnja investitora bila višestruko veća od ponude, premašivši iznos od oko 6,5 milijardi dolara. Ovo jasno ukazuje na rastući interes globalnih investitora za održive finansijske instrumente. Nakon emisije prvih „zelenih" evroobveznica 2021. godine, ovo predstavlja drugu hartiju sa ESG oznakom koju je Srbija emitovala, demonstrirajući posvećenost zemlje principima održivog razvoja.
CSRD i izazovi za evropske kompanije
Corporate Sustainability Reporting Directive (CSRD) predstavlja ključnu regulativu Evropske unije koja ima za cilj povećanje transparentnosti poslovanja kompanija u vezi sa njihovim uticajem na životnu sredinu, društvo i upravljanje. Ova direktiva donosi značajne promene i izazove za preduzeća širom Evrope.
Na nedavno održanoj godišnjoj konferenciji Udruženja finansijskih direktora Srbije, zaključeno je da, iako kompleksna, ova regulativa ima ogroman značaj za postizanje klimatskih ciljeva EU. Evropska unija je postavila ambiciozan cilj da postane prvi kontinent sa nultim emisijama ugljen-dioksida do 2050. godine, sa međuciljem smanjenja emisija za 55% do 2030. godine.
Fit for 55 i tržište CO2 emisija
Set mera "Fit for 55" predstavlja jedan od ključnih elemenata EU strategije za dekarbonizaciju. Ovaj set uključuje obavezu da sva nova vozila koja se prodaju od 2035. godine budu sa nultom emisijom, što posebno pogađa nemačke automobilske kompanije koje trenutno zaostaju u prilagođavanju ovim standardima.
Tržište CO2 emisija u EU postoji od 2005. godine i predstavlja važan mehanizam za smanjenje zagađenja. Kompanije koje najviše zagađuju obavezne su da kupuju dozvole za emisije iznad određenog praga. Trenutna cena tone CO2 iznosi otprilike 75 evra, a predviđa se da će ta cena porasti na oko 150 evra do 2030. godine, i čak približno 700 evra do 2050. godine.
Ovaj očekivani rast cena primorava kompanije da preispitaju svoje poslovne modele i odluče da li će ostati u ugljenično intenzivnoj proizvodnji ili će preći na održivije opcije. To je poput igre šaha, gde kompanije moraju pažljivo planirati svoje poteze kako bi ostale konkurentne u budućnosti sa niskim emisijama.
Prekogranična ugljenična taksa (CBAM)
Kako bi se sprečilo izmeštanje proizvodnje van Evropske unije radi izbegavanja taksi, uvedena je prekogranična ugljenična taksa (CBAM - Carbon Border Adjustment Mechanism). Ova mera zahteva od kompanija koje uvoze proizvode u EU da plate istu cenu za CO2 emisije kao i domaće kompanije.
CBAM ima globalni uticaj, afektirajući kompanije širom sveta, uključujući i one iz Kine i Azije. Ovo pravilo je poput ekonomskog zemljotresa koji menja poslovni pejzaž, primoravajući kompanije da uvažavaju trošak emisija CO2 u svojim poslovnim strategijama.
Izazovi implementacije i podrška za kompanije
Implementacija ovih regulativa predstavlja značajan izazov za kompanije koje se suočavaju sa potrebom za velikim investicijama u tehnologije i procese kako bi se uskladile sa novim standardima. Potrebna je značajna podrška za kapitalne investicije i razvoj novih tehnologija.
Na primer, Nemačka je dobila odobrenje od EU za novi paket podrške koji nadomešćuje troškove proizvodnje proizvoda sa manjim ugljeničnim otiskom. Ova podrška uključuje i subvencije za razliku u ceni između proizvoda sa visokim i niskim emisijama, omogućavajući kompanijama da ostanu konkurentne dok prelaze na održivije opcije.
ESG standardi i održivi rast
Pitanje koje se često postavlja u poslovnoj javnosti je da li kompanije mogu da se usklade sa ESG standardima, a da pritom nastave sa rastom. Stručnjaci smatraju da je rast za firme praktično obavezan, dok bi ESG trebalo da bude integrisan kao deo dugoročne strategije.
ESG ne treba posmatrati kao dodatno opterećenje, već kao put ka održivom poslovanju. Dugoročno gledano, prilagođavanje ESG standardima omogućava kompanijama da uvaže rastuće cene CO2 emisija i razvoj tehnologija, što doprinosi održivom rastu i konkurentnosti na tržištu.
Zaključak
CSRD i prateće regulative EU donose značajne promene u poslovanju, ali i pružaju okvir za održivu budućnost. Kompanije koje se prilagode ovim standardima ne samo da će doprineti globalnim klimatskim ciljevima, već će i osigurati svoju dugoročnu održivost i konkurentnost na sve zahtevnijem tržištu. ESG standardi postaju neizostavan deo poslovne strategije, oblikujući budućnost globalnog poslovanja.