ESG standardi postaju sve važniji faktor u savremenom poslovnom svetu, utičući na način na koji kompanije posluju i izveštavaju o svojim aktivnostima. Ovaj članak istražuje značaj ESG kriterijuma, njihovu implementaciju i uticaj na poslovnu zajednicu i šire društvo.
Šta su ESG standardi i zašto su važni?
ESG standardi predstavljaju skup kriterijuma koji se odnose na ekološke (E - Environment), društvene (S - Social) i upravljačke (G - Governance) aspekte poslovanja. Ovi standardi postaju sve značajniji iz nekoliko razloga:
- Pariski sporazum iz 2015. godine, koji ima za cilj ograničenje globalnog zagrevanja
- Povećana svest o uticaju poslovnih aktivnosti na životnu sredinu
- Pritisak investitora i penzionih fondova za bolje ESG rejtinge kompanija
- Uvođenje Zelenog sporazuma u Evropskoj uniji 2020. godine
Milena Milosavljević, viši stručnjak za održive finansije i obnovljivu energiju, ističe da je sprovođenje zadatih mera, planova i ciljeva koji proizilaze iz ESG standarda od sve većeg značaja. Ona naglašava da je uvođenje ovih standarda postalo uobičajena praksa, ali da je njihova implementacija ključna za postizanje stvarnih rezultata.
Nefinansijsko izveštavanje i ESG kriterijumi
Nefinansijsko izveštavanje doživljava značajne promene u Evropskoj uniji. NFRD regulativa je do sada obuhvatala samo kompanije od javnog interesa sa više od 500 zaposlenih. Međutim, nova CSRD direktiva proširuje obuhvat:
- Uključuje sve izlistane NFRD kompanije
- Obuhvata velika preduzeća sa preko 250 zaposlenih i određenim finansijskim pragovima
- Uključuje kompanije van EU koje ispunjavaju određene kriterijume
Očekuje se da će približno 50.000 kompanija morati da izveštava o ESG pokazateljima prema novoj regulativi. Glavni ciljevi ove promene su povećanje transparentnosti i omogućavanje informisanog donošenja odluka za investitore i potrošače.
Revizija ESG izveštaja: Novi izazovi
CSRD uvodi i obavezu revizije nefinansijskih izveštaja, slično finansijskim izveštajima. Ovo predstavlja novi izazov za kompanije i revizore:
- Za prve objavljene izveštaje, revizori će koristiti nacionalne standarde i postojeću praksu
- Podaci i metodologije moraju biti dostupni i proverljivi
- EU će od 2026. godine objaviti standarde za izdavanje limitiranog mišljenja revizora
- Od 2028. se očekuju standardi za izdavanje mišljenja sa razumnom sigurnošću
Ovaj postepeni pristup ima za cilj da omogući gradacijski rast kvaliteta i izveštaja i revizije, što će doprineti većoj pouzdanosti ESG informacija.
Glavni ciljevi i globalni trendovi u ESG izveštavanju
Glavni ciljevi postavljanja ESG kriterijuma su smanjenje ugljeničnih emisija i ublažavanje negativnih uticaja klimatskih promena. Sve veći broj kompanija postavlja ciljeve za nulte emisije do 2050. godine, usklađene sa ograničenjem globalnog zagrevanja na 1,5°C.
Prema Inicijativi za ciljeve zasnovanoj na nauci (SBTi), broj kompanija koje su postavile ovakav cilj se udvostručio u 2023. godini u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši cifru od približno 4.200 kompanija globalno.
Izazovi i mogućnosti za kompanije
Implementacija ESG standarda predstavlja izazov za mnoge kompanije, posebno u kontekstu trenutnih ekonomskih i političkih dešavanja. Međutim, postoje i značajne mogućnosti:
- Solarne tehnologije su dostigle tržišnu isplativost
- U Nemačkoj je prošle godine instalirano gotovo milion novih solarnih sistema
- Kompanije sa dugoročnim vizijama pokreću prva postrojenja na zeleni vodonik
- Razvijaju se sistemi za direktno hvatanje i skladištenje ugljenika
Ipak, za određene teške industrije, alternativne tehnologije još uvek nisu na nivou ekonomske i tehnološke spremnosti, što predstavlja dodatni izazov u tranziciji ka održivom poslovanju.
Uloga država u podršci privredi
Države imaju ključnu ulogu u podršci privredama u tranziciji ka ekonomiji sa niskim emisijama. Ovo uključuje:
- Donošenje ciljeva i postavljanje zakonodavnih okvira
- Stimulisanje tranzicije na niskougljeničnu ekonomiju
- Omogućavanje primene u različitim sektorima (grejanje, industrija, saobraćaj)
Primer dobre prakse je zakon o obnovljivim izvorima energije u Srbiji, koji je omogućio priključenje sistema kupaca-proizvođača na mrežu. Međutim, potrebno je proširiti slične okvire i na druge sektore kako bi se postigle sveukupne nulte emisije.
ESG u Srbiji: Trenutno stanje i budući izazovi
Svest o ESG standardima u Srbiji je u porastu, zahvaljujući nizu edukativnih konferencija i rastućem interesu kompanija. Motivacija za implementaciju ESG standarda dolazi iz više izvora:
- Mogućnosti ušteda i novih poslovnih prilika
- Obaveze usklađivanja sa EU regulativama
- Uticaj CBAM regulative na izvoznike
Kompanije koje izvoze u EU moraju biti posebno oprezne zbog Uredbe o prilagođavanju granica ugljenika (CBAM). Ova regulativa obuhvata sektore električne energije, cementa, đubriva, vodonika, čelika i gvožđa, i aluminijuma, sa ciljem postavljanja cene ugljenika na uvozne proizvode.
U zaključku, ESG standardi postaju neizostavan deo poslovne strategije za kompanije širom sveta, uključujući i Srbiju. Njihova implementacija donosi izazove, ali i prilike za inovacije i održivi rast. Kompanije koje proaktivno pristupe ovom pitanju biće bolje pozicionirane za budućnost održivog poslovanja.