Predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan, nedavno je izneo optimističan pogled na ekonomsku situaciju u zemlji, ističući napredak u borbi protiv inflacije i naglašavajući potrebu za daljim strukturnim reformama.
Borba protiv inflacije u Turskoj
Na 51. Generalnoj skupštini Turske asocijacije poslodavaca metalske industrije u Istanbulu, predsednik Erdogan je izjavio da Turska postepeno uspeva da obuzda inflaciju. Ova izjava dolazi u vreme kada zemlja beleži godišnju stopu inflacije od približno 49,38% u septembru, što predstavlja najniži nivo od jula 2023. godine. Ovaj podatak ukazuje na određeni napredak u ekonomskoj stabilizaciji, iako je stopa i dalje visoka prema međunarodnim standardima.
Erdogan je naglasio važnost racionalne potrošnje državnih sredstava, ističući da je svest o uštedi ključna prilikom planiranja rashoda. Međutim, on je takođe napomenuo da postoje izuzeci od ovog pravila, posebno kada je reč o vanrednim situacijama poput elementarnih nepogoda. Ovo se odnosi na prošlogodišnje razorne zemljotrese koji su pogodili 11 turskih provincija, uzrokujući značajne ljudske i materijalne gubitke.
Ekonomski pokazatelji i strukturne reforme
Predsednik je izneo niz pozitivnih ekonomskih pokazatelja:
- Rezerve CBRT dostigle su rekordnih 156 milijardi dolara prošlog meseca
- Godišnji izvoz Turske premašio je 260 milijardi dolara
- U prvih osam meseci ove godine, zaposlenost je porasla za oko 654.000 ljudi
- Stopa nezaposlenosti iznosi približno 8,5%
Ovi podaci, prema Erdoganovim rečima, ukazuju na pozitivan trend u turskoj ekonomiji. Međutim, on je naglasio da je sada vreme za napredak u strukturnim reformama. Ove reforme bi trebalo da budu usmerene na dalje smanjenje nezaposlenosti, povećanje formalne zaposlenosti i suzbijanje sive ekonomije.
Izazovi i perspektive turske ekonomije
Uprkos optimističnom tonu predsednika, turska ekonomija i dalje se suočava sa značajnim izazovima. Visoka stopa inflacije, iako u padu, i dalje predstavlja ozbiljan problem za građane i privredu. Pored toga, efekti prošlogodišnjih razornih zemljotresa nastavljaju da opterećuju ekonomiju, zahtevajući značajna ulaganja u obnovu pogođenih područja.
Erdoganova izjava o potrebi za strukturnim reformama ukazuje na svest o dugoročnim ekonomskim izazovima sa kojima se Turska suočava. Ove reforme bi mogle uključivati mere za povećanje produktivnosti, unapređenje poslovnog okruženja i jačanje finansijskog sektora.
U kontekstu globalne ekonomske nesigurnosti, Turska nastoji da održi pozitivan momentum i ojača svoju ekonomsku poziciju. Fokus na izvoz i povećanje deviznih rezervi može se tumačiti kao strategija za smanjenje ranjivosti na eksterne šokove i jačanje monetarne stabilnosti.
Zaključno, iako Turska beleži određene pozitivne ekonomske pokazatelje, pred njom je još dug put ka punoj ekonomskoj stabilnosti i rastu. Borba protiv inflacije ostaje ključni prioritet, zajedno sa implementacijom strukturnih reformi koje bi trebalo da osiguraju dugoročnu održivost i konkurentnost turske ekonomije na globalnom nivou.