Elektroprivreda Srbije (EPS) je nedavno pokrenula značajan korak u pravcu energetske tranzicije, započinjući proces zatvaranja dve svoje najstarije termoelektrane. Ovaj potez predstavlja važan pomak ka usklađivanju sa evropskim standardima i obavezama preuzetim Pariskim sporazumom.
Početak gašenja termoelektrana "Kolubara A" i "Morava"
Gašenje termoelektrana "Kolubara A" i "Morava" predstavlja prekretnicu u srpskoj energetskoj politici. EPS je objavio tender za izradu idejnog rešenja konzervacije ovih postrojenja i procenu njihovog uticaja na životnu sredinu. Ovaj korak označava početak dugoročnog procesa transformacije srpskog energetskog sektora.
Termoelektrana "Kolubara A", sa snagom od približno 271 megavata, predstavlja najstarije postrojenje ove vrste u Srbiji. Izgrađena pre gotovo sedam decenija u sklopu rudarskog basena Kolubara, ova elektrana je dugo bila simbol industrijske moći zemlje. S druge strane, termoelektrana "Morava" u Svilajncu, iako manje snage, ima jedinstvenu sposobnost sagorevanja različitih vrsta uglja i u funkciji je više od pola veka.
Planovi za budućnost i uticaj na energetsku politiku
Aleksandar Jakovljević, izvršni direktor za investicije i razvoj u EPS-u, naglašava da ove analize predstavljaju samo prvi korak u dugotrajnom procesu. "Naš cilj je da utvrdimo najprikladnije metode za konzervaciju vitalnih delova postrojenja, istovremeno istražujući potencijalne načine za prenamenu postojećih lokacija," objašnjava Jakovljević.
Jedan od najuzbudljivijih aspekata ovog plana je mogućnost izgradnje solarnih elektrana na mestima gde se trenutno nalaze termoelektrane "Kolubara" i "Morava". Ova inicijativa ne samo da bi pomogla u očuvanju radnih mesta u energetskom sektoru, već bi i značajno doprinela povećanju udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji električne energije u Srbiji.
Usklađivanje sa evropskim standardima i međunarodnim obavezama
Ovim aktivnostima Srbija aktivno radi na ispunjavanju obaveza preuzetih Pariskim sporazumom, međunarodnim dogovorom o klimatskim promenama. Istovremeno, zemlja se usklađuje sa zahtevima Evropske unije o smanjenju sve skuplje proizvodnje električne energije iz uglja i plaćanju taksi za zagađenje.
Stručnjak Saveza energetičara, Željko Marković, ističe da su zbog preuzetih obaveza za smanjenje emisija štetnih gasova u prethodnom periodu ugrađivani prečišćivači gasova i sistemi za odsumporavanje. "Za elektrane za koje to nije bilo ekonomski isplativo, odlučili smo se za takozvani 'optaut' mehanizam, koji podrazumeva ograničenje od 20.000 sati rada do 2023. godine," objašnjava Marković.
Uloga EU u energetskoj tranziciji Srbije
Gligo Vuković, program menadžer za energetiku u Misiji EU u Srbiji, naglašava da je ovo prva mera koju EU koristi u cilju postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine. Takođe, ova mera doprinosi smanjenju emisije štetnih gasova za 55% do 2030. godine. "U ovakvim okolnostima, intenzivna upotreba uglja postaje neodrživa. Srbija je prepoznala ovu realnost i donela odluku da do 2030. godine najmanje 45% električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora, sa ciljem postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine," ističe Vuković.
Izazovi i mogućnosti energetske tranzicije
Proces energetske tranzicije sa sobom nosi brojne izazove, ali i mogućnosti za Srbiju. Pored očiglednih ekoloških koristi, ovaj proces otvara vrata za inovacije u energetskom sektoru, stvaranje novih radnih mesta u oblasti obnovljivih izvora energije, i poboljšanje energetske efikasnosti.
Međutim, tranzicija takođe zahteva značajna ulaganja u infrastrukturu i obuku radne snage. Balansiranje između potrebe za stabilnim snabdevanjem električnom energijom i ekoloških ciljeva predstavljaće ključni izazov za srpske energetske planere u narednim godinama.
Uprkos izazovima, gašenje termoelektrana "Kolubara A" i "Morava" predstavlja važan korak ka održivijoj energetskoj budućnosti Srbije. Ovaj potez ne samo da doprinosi smanjenju emisije štetnih gasova, već i postavlja temelje za modernizaciju energetskog sektora zemlje u skladu sa evropskim i globalnim trendovima.
Zaključno, gašenje termoelektrana u Srbiji je složen proces koji zahteva pažljivo planiranje i implementaciju. Međutim, ovaj korak je neophodan za postizanje dugoročnih ciljeva održivog razvoja i usklađivanje sa evropskim energetskim politikama. Uspešna tranzicija ka čistijim izvorima energije mogla bi poslužiti kao model drugim zemljama u regionu koje se suočavaju sa sličnim izazovima.