Izvor: Biznis.rs | Foto: Shutterstock

EPS objavljuje listu najvećih dužnika za struju u Srbiji

Elektroprivreda Srbije (EPS) nedavno je objavila ažuriranu listu najvećih dužnika za električnu energiju, koja pokazuje značajne promene u odnosu na prethodni mesec. Ova lista, sa ukupnim dugom od približno 23 milijarde dinara, otkriva zanimljive trendove u plaćanju električne energije među velikim potrošačima u Srbiji.

Promene na listi najvećih dužnika EPS-a

Najnovija analiza dugovanja, zaključno sa 26. septembrom, ukazuje na značajne promene u odnosu na avgustovsku listu. Grad Beograd, koji je prethodnog meseca bio na petom mestu sa dugom od oko 1,255 milijardi dinara, više se ne nalazi među najvećim dužnicima. Međutim, Beogradski vodovod i kanalizacija zauzeo je šesto mesto sa minusom od približno 1,18 milijardi dinara.

Zanimljivo je primetiti da je Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) Beograd takođe nestalo sa liste 20 najvećih dužnika, iako je u avgustu dugovalo oko 338 miliona dinara. S druge strane, JKP Infostan Tehnologije i dalje se nalazi na listi, ali EPS objašnjava da se njihov dug odnosi na potraživanja nastala u skladu sa ugovorom o naplati električne energije u zajedničkim prostorijama stambenih zgrada.

Novi dužnici i promene u dugovima

Na listi se po prvi put pojavljuje Stečajna masa kompanije Radijator AD, zauzimajući deveto mesto sa ukupnim dugom od približno 671,3 miliona dinara. Takođe, na listi su se ponovo našli Yumco sa blizu 294 miliona dinara duga, kao i Zastava Oružje, IMR u stečaju i Vaterpolo klub Partizan.

Iako Grad Beograd više nije među najvećim dužnicima, gradska uprava Novog Pazara i dalje se nalazi na listi. Njima se pridružila i Opštinska uprava Smederevska Palanka sa značajnim dugom od oko 636 miliona dinara.

Železara Smederevo i Infrastruktura Železnice Srbije na vrhu liste

Železara Smederevo u stečaju i Infrastruktura Železnice Srbije godinama drže prva dva mesta na listi najvećih dužnika. Međutim, ono što posebno privlači pažnju je činjenica da je dug Železare porastao sa avgustovskih 4,6 milijardi na septembarskih 6,3 milijarde dinara, što predstavlja povećanje od čak dve milijarde dinara za samo mesec dana.

EPS naglašava da je imovinu Železare kupila kineska HBIS grupa, koja redovno izmiruje svoje tekuće obaveze. Dug za struju bivše kompanije prijavljen je u stečajnu masu.

Transparentnost i obaveze prema MMF-u

Važno je napomenuti da EPS, kao najveće državno preduzeće u Srbiji, zajedno sa Srbijagasom, ima obavezu u okviru aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) da redovno objavljuje spiskove svojih najvećih dužnika. Ova praksa je deo napora za povećanje transparentnosti u poslovanju javnih preduzeća.

Vlada Srbije je tokom treće revizije aktuelnog aranžmana potvrdila predstavnicima MMF-a da će nastaviti sa objavljivanjem svih strateških i finansijskih planova za EPS i Srbijagas. Ovo uključuje i mesečno izveštavanje o kašnjenju potraživanja od njihovih 20 najvećih dužnika, uključujući promene u docnji potraživanja od januara 2022. godine.

Implikacije za energetski sektor i ekonomiju Srbije

Ova lista najvećih dužnika EPS-a otkriva kompleksnu situaciju u energetskom sektoru Srbije. S jedne strane, vidimo napore nekih kompanija i lokalnih samouprava da smanje svoja dugovanja, dok s druge strane, pojedini dugovi nastavljaju da rastu. Ovo stanje može imati značajne implikacije za finansijsko zdravlje EPS-a, kao i za celokupnu ekonomiju zemlje.

Redovno objavljivanje ovih informacija predstavlja važan korak ka većoj transparentnosti u javnom sektoru. Međutim, ostaje pitanje kako će se rešavati problem dugovanja, posebno kada su u pitanju velike kompanije u stečaju ili javna preduzeća. Potrebno je razviti strategije za efikasnije upravljanje dugovima i poboljšanje naplate potraživanja, kako bi se osigurala stabilnost energetskog sistema i podržao ekonomski razvoj Srbije.

U zaključku, septembarska lista najvećih dužnika EPS-a pokazuje dinamičnu situaciju u pogledu dugovanja za električnu energiju u Srbiji. Dok neki dužnici uspevaju da smanje svoje obaveze, drugi se suočavaju sa rastućim dugovima. Kontinuirano praćenje i transparentno izveštavanje o ovim dugovima ostaje ključno za razumevanje stanja u energetskom sektoru i planiranje budućih koraka u njegovom unapređenju.