U svetlu globalnih napora za smanjenje emisije štetnih gasova, Srbija razmatra različite opcije za svoj budući energetski miks. Gasne elektrane se pojavljuju kao potencijalno prelazno rešenje, ali stručnjaci upozoravaju na potrebu za opreznim pristupom i dugoročnim planiranjem.
Gasne elektrane kao most ka održivoj energiji
Gasne elektrane predstavljaju značajnu temu u diskusijama o energetskoj budućnosti Srbije. Prema rečima Željka Markovića, člana Saveza energetičara Srbije, ova vrsta postrojenja može biti korisna, ali samo kao privremeno rešenje. Marković ističe da bi gasne elektrane morale prestati s radom do 2050. godine, u skladu sa međunarodnim obavezama Srbije o ugljeničnoj neutralnosti.
Prednost gasnih elektrana leži u njihovoj sposobnosti da emituju približno 50% manje ugljen-dioksida u poređenju sa termoelektranama na ugalj. Međutim, ova prednost dolazi sa određenim rizicima. Marković upozorava na potencijalne probleme vezane za uvoz gasa, nestabilnost snabdevanja i fluktuacije cena.
Strateško planiranje energetskog miksa
Stručnjaci naglašavaju potrebu za sveobuhvatnom strategijom koja će definisati optimalan energetski miks za Srbiju. Ova strategija bi trebalo da obuhvati razvoj obnovljivih izvora energije, nuklearnu energiju i energiju iz zelenog vodonika, uz potencijalno uključivanje gasnih elektrana kao prelaznog rešenja.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nedavno je razgovarao sa predsednikom Azerbejdžana o mogućnosti izgradnje velike gasne elektrane u Srbiji. Ovaj projekat bi mogao doneti koristi obema zemljama, ali stručnjaci poput Markovića upozoravaju da je neophodna temeljita studija kako bi se utvrdio optimalan obim proizvodnje.
Ekonomski aspekti i konkurentnost
Investicija u gasne elektrane može biti ekonomski privlačna. Prosečna cena izgradnje gasne kogenerativne elektrane, koja proizvodi i električnu i toplotnu energiju, iznosi oko 1.000 evra po kilovatu instalisane snage. To je približno upola jeftinije od investicije u termoelektranu.
Međutim, treba imati na umu da je trenutna cena električne energije proizvedene iz vetro i solarnih elektrana niža od one dobijene iz gasnih elektrana. Ovo ukazuje na potrebu za pažljivim balansiranjem različitih izvora energije u budućem energetskom miksu Srbije.
Izazovi i rizici gasnih elektrana
Iskustva iz Evrope, gde gasne elektrane proizvode oko 20% električne energije, ukazuju na potencijalne rizike. Nedavna energetska kriza, praćena skokom cena gasa, delom je bila posledica rada ovih elektrana. Marković ističe da su upravo gasne elektrane diktirale cene gasa i struje tokom krize.
Dodatni izazov predstavlja činjenica da Srbija uvozi gas. Ovo otvara pitanja o energetskoj sigurnosti i stabilnosti snabdevanja, posebno u slučaju geopolitičkih tenzija ili poremećaja na globalnom tržištu energenata.
Pogled u budućnost: Ka ugljeničnoj neutralnosti
Srbija se, kroz međunarodne akte i Zelenu agendu za Zapadni Balkan, obavezala da će do 2050. godine postići ugljeničnu neutralnost. Ovo znači da će proizvodnja energije morati biti bez emisije ugljen-dioksida, što postavlja vremenska ograničenja za upotrebu gasnih elektrana.
U svetlu ovih obaveza, stručnjaci poput Markovića pozivaju na oprez pri donošenju odluka o gradnji gasnih elektrana. Naglašavaju potrebu za detaljnim studijama koje će utvrditi optimalan obim njihove upotrebe, uzimajući u obzir dugoročne ciljeve energetske tranzicije i održivosti.
Zaključno, iako gasne elektrane mogu igrati ulogu u energetskom miksu Srbije, njihova implementacija zahteva pažljivo planiranje i balansiranje sa drugim, dugoročno održivim izvorima energije. Strateško razmišljanje i investiranje u obnovljive izvore energije ostaju ključni za postizanje energetske sigurnosti i ekološke održivosti Srbije u narednim decenijama.