Evropska unija suočava se sa izazovima u snabdevanju električnom energijom, što je dovelo do razvoja ambicioznog projekta Zelenog energetskog koridora. Ovaj poduhvat ima za cilj da revolucioniše način na koji se struja distribuira širom kontinenta, povezujući zemlje Kavkaza sa srcem Evrope.
Revolucija u energetskom koridoru Evrope
Grčka je nedavno upozorila EU na dramatičan porast cena električne energije u jugoistočnoj Evropi, sa približno 60 na skoro 130 evra po megavat-satu, kao posledica izvoza struje u Ukrajinu. Ovaj scenario naglašava hitnu potrebu za diversifikacijom izvora snabdevanja. Kao odgovor na ovu situaciju, formirana je kompanija Zeleni energetski koridor, sa ciljem da izgradi novi pravac snabdevanja električnom energijom.
Projekat predviđa izgradnju podvodnog kabla dužine oko 1.200 kilometara koji će povezati obale Crnog mora Gruzije i Rumunije. Ovaj impresivni inženjerski poduhvat će biti dalje povezan dalekovodima od Rumunije do Mađarske i od Gruzije do Azerbejdžana, stvarajući tako sveobuhvatnu mrežu za prenos električne energije.
Strateški značaj za energetsku bezbednost
Sebastijan Burduja, ministar energetike Rumunije, naglašava da je ovaj projekat pitanje nacionalne bezbednosti. On ističe da istočno krilo Evrope trenutno plaća visoku cenu struje zbog nedostatka alternativa, a jeftiniji izvori energije sa zapada ne stižu uvek do istoka. Ova situacija jasno ukazuje na potrebu za dodatnim putevima snabdevanja.
Mađarski ministar trgovine i evropskih poslova, Peter Sijarto, dodaje da njegova zemlja ima dva ključna energetska strateška cilja: osiguranje bezbednosti snabdevanja energijom i pozelenjavanje potrošnje energije. On smatra da ovaj projekat elegantno rešava oba cilja, obezbeđujući novi izvor zelene struje.
Tehnički aspekti i vremenska linija projekta
Procenjuje se da će vrednost ovog megaprojekta premašiti dve milijarde evra. Iako je dogovor o njegovoj realizaciji postignut još 2022. godine, ambiciozni plan predviđa početak prenosa obnovljive energije iz Gruzije i Azerbejdžana već 2029. godine. Ovaj relativno kratak rok za projekat takvih razmera svedoči o urgentnosti energetske situacije u Evropi.
Levan Davitašvili, ministar ekonomije i održivog razvoja Gruzije, ističe značaj ovog projekta za integraciju njegove zemlje sa EU. On smatra da će ovaj poduhvat omogućiti Gruziji da postane deo evropskog energetskog tržišta, uprkos tome što ne deli fizičku granicu sa EU.
Šire implikacije i budući planovi
Parviz Šahbazov, ministar energetike Azerbejdžana, otkriva da se projekat razvio iz prvobitne ideje o obezbeđivanju više energije od Kaspijskog mora do EU. Sada, paralelno sa ovim, razvija se i projekat sa azijskim zemljama. Šahbazov najavljuje ambiciozne planove za spajanje ovih zelenih koridora u okviru šireg projekta Evropa-Azija.
Važno je napomenuti da je Srbija već deo Transbalkanskog koridora EU, koji se proteže od Rumunije, preko Balkana, do Italije. Ovaj koridor, koji je delimično već u funkciji, dodatno će doprineti stabilizaciji energetskog sistema u regionu.
Izazovi i rešenja u energetskom sektoru
Zbog geopolitičkih tenzija, ratnih sukoba i procesa dekarbonizacije, nekoliko zemalja EU već se suočava sa manjkom električne energije. Željko Marković, stručnjak za energetiku, upozorava da bi do 2030. godine moglo doći do situacije gde čak osam sati godišnje neće biti dovoljno energije iz domaće proizvodnje i uvoza da se zadovolji potrošnja.
Kao odgovor na ove izazove, EU je, pored jačanja prenosnih mreža i izgradnje kapaciteta za obnovljivu energiju, stavila akcenat i na razvoj nuklearnih elektrana. Ove elektrane se smatraju najstabilnijim izvorom snabdevanja električnom energijom, što ih čini ključnim elementom u strategiji energetske sigurnosti Unije.
U zaključku, projekat Zelenog energetskog koridora predstavlja značajan korak ka obezbeđivanju stabilnog i održivog snabdevanja električnom energijom u Evropi. Ovaj energetski koridor ne samo da će povezati različite regione, već će i doprineti energetskoj nezavisnosti i ekološkoj održivosti kontinenta.