Energetski sektor Srbije nalazi se na prekretnici, suočen sa ambicioznim planovima za ulaganja i izazovima u realizaciji ključnih projekata. Uprkos značajnim inicijativama, mnogi važni energetski projekti nisu uvršteni u budžetska planiranja za 2025. godinu, što otvara pitanja o budućim strategijama i finansiranju.
Izostanak ključnih energetskih projekata iz budžeta za 2025.
Energetske investicije predstavljaju stub razvoja srpske privrede, ali njihovo odsustvo sa liste od 56 projekata planiranih za budžetsko finansiranje u 2025. godini izaziva zabrinutost. Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica i Đerdap 3, kao i izgradnja šest samobalansirajućih solarnih elektrana, čine okosnicu planiranih ulaganja koja nisu našla mesto u budžetskim projekcijama.
Jedini projekat iz energetskog sektora koji se našao na listi je izgradnja rezervoara u skladištu nafte u Smederevu. Za ovaj projekat je do sada utrošeno približno 2,85 milijardi dinara, a za 2025. godinu planirano je dodatnih 16,42 miliona dinara, što ukazuje na završnu fazu realizacije.
Vrednost i značaj izostavljenih projekata
RHE Bistrica, čija je procenjena vrednost oko 900 miliona evra, i šest solarnih elektrana, vrednih gotovo 1,9 milijardi evra, predstavljaju investicije od strateškog značaja za energetsku stabilnost Srbije. Njihovo izostavljanje iz budžetskih planova za 2025. godinu ne znači nužno odustajanje od realizacije, već potencijalno ukazuje na promenu u pristupu finansiranju.
Revidirana Fiskalna strategija za 2025. godinu nagoveštava usvajanje izmenjenog i dopunjenog plana prioritetnih investicija u energetici. Ovaj plan će obuhvatiti sve projekte vrednosti iznad 20 miliona evra, uključujući evaluaciju njihovog doprinosa zelenoj tranziciji i analizu izvora finansiranja.
Uticaj energetskih investicija na javni dug
Fiskalni savet upozorava na potencijalne rizike vezane za izdavanje garancija za investicije energetskih preduzeća. Ova praksa može značajno uticati na kretanje javnog duga u srednjem roku. Primera radi, za finansiranje solarnih elektrana vrednih 1,9 milijardi evra, predviđeno je izdavanje garancija domaćim i stranim poslovnim bankama, umesto direktnog budžetskog finansiranja.
Analize Fiskalnog saveta ukazuju da nominalno povećanje javnog duga do kraja 2027. godine približno odgovara zbiru deficita u periodu 2024-2027. Međutim, najava pokretanja velikog investicionog ciklusa u energetskom sektoru, koji će se delom finansirati iz kredita sa državnom garancijom u iznosu od oko 3,3 milijarde evra, menja ovu perspektivu.
Planovi za budućnost energetskog sektora
Predlog budžeta za 2025. godinu, usvojen na sednici Vlade 7. novembra, daje naznake o budućim pravcima razvoja energetskog sektora. Iako ključni projekti poput samobalansirajućih solarnih elektrana, RHE Bistrica i RHE Đerdap 3 nisu predviđeni za direktno budžetsko finansiranje, oni su uključeni u planove za potencijalno zaduživanje kod stranih korporacija, fondova i banaka.
Posebno se ističe projekat izgradnje samobalansirajućih solarnih elektrana, procenjen na 1,9 milijardi evra, za koji je planirano izdavanje garancija. Ovo ukazuje na veću izvesnost realizacije ovog projekta u odnosu na ostale navedene investicije.
Izazovi u planiranju i realizaciji energetskih investicija
Planiranje i realizacija energetskih investicija u Srbiji suočavaju se sa brojnim izazovima. Nedostatak sveobuhvatnog strateškog dokumenta koji bi pružio detaljan pregled planiranih i potencijalnih ulaganja u energetski sektor predstavlja značajan problem. Trenutno, jedini relevantni dokument su "Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture za period do 2028. sa projekcijama do 2030. godine", koji analizira preko 200 projekata iz različitih oblasti energetike.
Izazovi uključuju i balansiranje između potreba za investicijama i održavanja fiskalne stabilnosti. Izdavanje državnih garancija za velike energetske projekte može dovesti do povećanja javnog duga, što zahteva pažljivo planiranje i upravljanje rizicima.
Zaključak: Budućnost energetskih investicija u Srbiji
Energetske investicije ostaju ključni faktor razvoja srpske privrede i energetske stabilnosti. Uprkos izazovima u planiranju i finansiranju, očekuje se da će projekti poput RHE Bistrica i solarnih elektrana igrati značajnu ulogu u budućem energetskom miksu Srbije. Potreba za balansiranjem između ambicioznih planova i fiskalne odgovornosti ostaće u fokusu kreatora ekonomske politike u narednim godinama.