Elektroprivreda Srbije (EPS) suočava se sa značajnim izazovima u procesu energetske tranzicije, uključujući visoke emisije CO2, potrebu za velikim investicijama i prilagođavanje novim regulativama. Ova analiza razmatra ključne aspekte transformacije EPS-a i njene implikacije na energetski sektor Srbije.
Emisije CO2 i finansijske implikacije za EPS
Elektroprivreda Srbije godišnje emituje približno 26 miliona tona ugljen-dioksida u atmosferu. Ova količina zagađenja predstavlja ozbiljan ekološki problem, ali i potencijalno značajno finansijsko opterećenje za kompaniju. Prema evropskom sistemu za trgovinu emisijama (EU ETS), cena jedne tone zagađivača iznosi oko 65 evra. Kada bi se ovaj sistem primenio na EPS, godišnji trošak bi mogao dostići vrtoglavih 1,62 milijarde evra.
Iako EPS trenutno nije u obavezi da plaća ovu naknadu, situacija se može promeniti u bliskoj budućnosti. Rok za prilagođavanje ističe krajem 2026. godine, što stavlja dodatni pritisak na kompaniju da ubrza svoje napore u smanjenju emisija. Mirko Popović, programski direktor RERI-ja, ističe da se ovi troškovi mogu posmatrati i kao potencijalni prihod za državni budžet, koji bi se mogao usmeriti u tehnološku transformaciju EPS-a i povećanje energetske efikasnosti.
Izazovi u poštovanju međunarodnih obaveza
Srbija se suočava sa ozbiljnim izazovima u ispunjavanju svojih međunarodnih obaveza, posebno u pogledu direktiva vezanih za Energetsku zajednicu. Ovo direktno utiče na poslovanje EPS-a, koji trenutno emituje znatno veće količine sumpordioksida i azotnih oksida nego što je dozvoljeno. Ovakva situacija je u suprotnosti sa Nacionalnim planom za smanjenje emisija, što dodatno komplikuje položaj kompanije u procesu energetske tranzicije.
Stručnjaci poput Danijele Božanić, konsultantkinje u oblasti klimatskih promena i životne sredine, upozoravaju da je ključni problem nedostatak jasne strategije za dekarbonizaciju EPS-a. S obzirom na to da EPS proizvodi oko 90% električne energije u Srbiji, njegova uloga u energetskoj tranziciji zemlje je od presudnog značaja. Međutim, trenutno ne postoji jasan plan kako će se ova transformacija odvijati u narednim decenijama.
Finansiranje transformacije EPS-a
Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta Srbije ukazuje na kompleksnost finansiranja EPS-ove transformacije u kontekstu energetske tranzicije. Prema dostupnim dokumentima, uključujući Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture do 2028. godine, prepoznato je oko 10 milijardi evra investicija koje se direktno odnose na EPS. Od toga, približno 5,5 do 6 milijardi evra namenjeno je za postojeći proizvodni miks, dok je oko 4 milijarde evra planirano za razvoj obnovljivih kapaciteta, poput vetro i solarnih elektrana.
Međutim, postavljaju se pitanja o sposobnosti EPS-a da efikasno sprovede ove investicije. Istorijski gledano, kompanija je uspevala da realizuje samo oko 50% svojih investicionih planova, što izaziva zabrinutost u pogledu njene sposobnosti da se prilagodi novim tehnologijama i upravljačkim izazovima koje donosi energetska tranzicija.
Strateški projekti i međunarodna saradnja
U skladu sa ciljevima energetske tranzicije, Srbija je nedavno potpisala Sporazum o strateškoj saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama. Jedan od ključnih projekata u okviru ove saradnje je izgradnja solarnih elektrana kapaciteta jednog gigavata, uključujući i baterijska skladišta. Ovaj projekat će biti realizovan u saradnji sa strateškim partnerom, konzorcijumom koji predvodi južnokorejski Hyundai Engineering zajedno sa svojom američkom podružnicom i kompanijom UGT Renewables.
Ovakvi projekti predstavljaju značajan korak ka povećanju udela obnovljivih izvora energije u proizvodnom miksu EPS-a. Međutim, oni takođe postavljaju nove izazove u pogledu integracije ovih tehnologija u postojeći energetski sistem i razvoja neophodne ekspertize za njihovo efikasno upravljanje.
Zaključak: Put ka održivoj energetskoj budućnosti
Energetska tranzicija EPS-a predstavlja kompleksan i dugotrajan proces koji zahteva pažljivo planiranje, značajne investicije i razvoj novih kompetencija. Uspeh ove transformacije ključan je ne samo za budućnost kompanije, već i za celokupnu energetsku stabilnost i ekološku održivost Srbije. Kako se rok za prilagođavanje međunarodnim standardima približava, postaje sve jasnije da je potrebno hitno definisati jasan i sveobuhvatan plan za energetsku tranziciju EPS-a, koji će omogućiti kompaniji da odgovori na izazove dekarbonizacije i istovremeno održi svoju ključnu ulogu u srpskom energetskom sektoru.