Energetska efikasnost predstavlja ključni izazov za zemlje Zapadnog Balkana, posebno u poređenju sa Evropskom unijom. Nedavna studija Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) baca novo svetlo na ovu problematiku, otkrivajući značajne razlike u potrošnji energije i potencijalu za unapređenje.
Komparativna analiza energetske efikasnosti
Istraživanje CEVES-a otkriva da, iako energetska efikasnost domaćinstava na Zapadnom Balkanu i u EU pokazuje sličnosti u potrošnji po glavi stanovnika, privredni sektori balkanskih zemalja značajno zaostaju. Privrede Zapadnog Balkana troše približno dve trećine više električne energije za svaku jedinicu proizvedenog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u poređenju sa EU.
Ova razlika postaje još očiglednija kada se razmotri ukupna energetska potrošnja. Za proizvodnju ekvivalentne količine BDP-a, zemljama Zapadnog Balkana potrebno je oko 50% više energije nego zemljama EU. Ovaj podatak ukazuje na dublje strukturne probleme u energetskom sektoru regiona.
Struktura proizvodnje električne energije
Jedan od ključnih faktora koji doprinosi nižoj energetskoj efikasnosti jeste struktura proizvodnje električne energije. Balkanske zemlje se u velikoj meri oslanjaju na fosilna goriva i naftu, što rezultira visokom energetskom intenzivnošću. Iako je proizvodnja iz obnovljivih izvora uporediva ili čak veća nego u 27 zemalja EU, upotreba gasa i nuklearne energije je značajno manja - samo 9% u poređenju sa 36% u EU.
Zabrinjavajući je podatak da regionalni kapaciteti obnovljivih izvora energije rastu gotovo tri puta sporije nego u EU tokom poslednjih šest godina. Ovo ukazuje na potrebu za hitnim merama u cilju ubrzanja tranzicije ka čistijim izvorima energije.
Razlozi niske energetske efikasnosti
Lazar Ivanović, jedan od autora studije, u razgovoru za Biznis.rs ističe da je, prema podacima Eurostata za 2022. godinu, privredama Zapadnog Balkana u proseku potrebno oko 56% više energije da proizvedu istu količinu BDP-a kao zemlje EU. On navodi nekoliko ključnih razloga za ovu situaciju:
- Niske cene električne energije
- Višedecenijsko nedovoljno ulaganje u energetsku efikasnost
- Značajne razlike među zemljama regiona
Interesantno je primetiti da Albanija pokazuje izuzetno dobru energetsku efikasnost, čak bolju od proseka EU. Ovo se pripisuje kombinaciji dva faktora: proizvodnji električne energije gotovo isključivo iz hidroenergije i dominaciji sektora usluga i poljoprivrede u BDP-u, koji su manje energetski intenzivni od industrije.
Potencijal prozjumerskog tržišta u Srbiji
Studija CEVES-a posebno se fokusira na Srbiju kao studiju slučaja, istražujući potencijal i izazove u integraciji prozjumera (proizvođača-potrošača) u srpsko energetsko tržište. Cilj je pojednostavljivanje usvajanja obnovljivih izvora energije, podsticanje energetske efikasnosti i povećavanje fleksibilnosti i otpornosti mreže.
Analiza pokazuje da bi procenjeni tehnički solarni potencijal Srbije mogao da pokrije skoro 80% njene trenutne bruto proizvodnje električne energije. Međutim, uprkos ovom impresivnom potencijalu, razvoj tržišta prozjumera u Srbiji je izuzetno spor i značajno zaostaje za drugim zemljama Zapadnog Balkana.
Lazar Ivanović ističe da Srbija, zahvaljujući svojoj povoljnoj geografskoj lokaciji i klimatskim uslovima, ima ogroman potencijal za proizvodnju solarne energije. Prema jednoj studiji iz 2022. godine, procenjena potencijalna proizvodnja električne energije iz solarne energije u Srbiji iznosi oko 30,5 TWh godišnje. Dodatno, prema podacima Ministarstva za rudarstvo i energetiku, instalacija solarnih panela na samo 10% ukupne površine krovova u Srbiji bi kreirala instalirane kapacitete od 6 gigavata, što je 1,8 puta više od trenutnih elektroenergetskih kapaciteta iz obnovljivih izvora.
Izazovi u razvoju prozjumerskog tržišta
Uprkos značajnom potencijalu, tržište prozjumera u Srbiji se razvija veoma sporo. Od stupanja na snagu novog Zakona o obnovljivim izvorima energije 2021. godine do kraja maja 2023, registrovano je samo 2.300 domaćinstava i tri stambene zajednice kao prozjumeri. Njihova ukupna instalisana snaga iznosi manje od 19 MW solarnih kapaciteta, što je svega oko 0,5% planiranih kapaciteta za 2023. godinu.
Kada se uključe i industrijski prozjumeri, ukupan broj prozjumera u Srbiji dostiže oko 3.000, sa manje od 52 MW kapaciteta za proizvodnju struje. Ovo je značajno manje u poređenju sa manjim ekonomijama poput Albanije i Severne Makedonije, koje su već u prvoj polovini 2023. godine imale ukupne prozjumerske kapacitete koji su prevazilazili 119 MW i 129 MW, respektivno.
Preporuke za unapređenje situacije
Studija CEVES-a identifikuje nekoliko izazova i barijera koje ometaju rast tržišta domaćinstava-prozjumera u Srbiji i predlaže konkretne preporuke za unapređenje situacije:
- Detaljno informisanje potencijalnih prozjumera o procesu sticanja ovog statusa
- Pružanje odgovarajuće podrške i usluga od strane državnih energetskih kompanija
- Uspostavljanje šeme sertifikacije za instalatere solarnih panela
- Objavljivanje liste sertifikovanih instalatera
Ove mere bi mogle značajno doprineti bržem razvoju prozjumerskog tržišta i unapređenju energetske efikasnosti u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana.
U zaključku, unapređenje energetske efikasnosti na Zapadnom Balkanu predstavlja složen izazov koji zahteva sveobuhvatan pristup. Fokus na razvoj prozjumerskog tržišta i povećanje udela obnovljivih izvora energije mogao bi biti ključ za smanjenje jaza u odnosu na EU i postizanje održivijeg energetskog sistema.