Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) je objavila ambiciozne planove za investiranje u hidroelektranu Komarnica, što je izazvalo značajne kontroverze u javnosti. Ovaj projekat, koji se procenjuje na više od 72 miliona evra, nailazi na otpor civilnog sektora zbog potencijalnih ekoloških implikacija i upitne ekonomske opravdanosti.
Kontroverzni planovi Elektroprivrede Crne Gore za HE Komarnica
Elektroprivreda Crne Gore je postavila ambiciozne ciljeve za razvoj svoje energetske infrastrukture, sa fokusom na hidroelektranu Komarnica. Prema informacijama koje je objavila nevladina organizacija Akcija za socijalnu pravdu (ASP), državna energetska kompanija planira da uloži više od 72 miliona evra u ovaj projekat do kraja 2028. godine. Međutim, ovaj poduhvat nailazi na značajan otpor civilnog sektora, posebno ekoloških organizacija.
Razlozi za zabrinutost su višestruki. Prvo, ekonomska opravdanost projekta je dovedena u pitanje. Drugo, postoji ozbiljna zabrinutost za očuvanje kanjona Nevidio na reci Komarnica, koji bi mogao biti ugrožen izgradnjom hidroelektrane. Ovi faktori su doveli do intenzivne javne debate o budućnosti projekta i njegovom uticaju na održivi razvoj Crne Gore.
Istorija i budućnost projekta HE Komarnica
Projekat HE Komarnica ima dugu istoriju. Koncesija za izgradnju ove hidroelektrane dodeljena je EPCG-u još za vreme vlade Demokratske partije socijalista (DPS). Prvobitni planovi su uključivali zajedničko ulaganje sa Elektroprivredom Srbije, mada detalji ovog aranžmana nisu u potpunosti jasni javnosti.
Interesantno je da se u javnosti spekulisalo o različitim iznosima investicije, pri čemu su neke procene dostizale čak 300 miliona evra. Međutim, prema najnovijim podacima ASP-a, EPCG planira da najveći deo investicije, približno 60 miliona evra, realizuje u 2027. i 2028. godini.
Trenutno stanje hidroenergetskog sektora u Crnoj Gori
Elektroprivreda Crne Gore trenutno upravlja sa dve velike hidroelektrane – Perućicom i Pivom. Obe elektrane su u pogonu već nekoliko decenija, što nameće potrebu za njihovom modernizacijom. EPCG aktivno radi na unapređenju ovih postrojenja, sa ciljem povećanja godišnje proizvodnje električne energije i produženja njihovog radnog veka.
Uprkos ovim naporima za modernizaciju postojećih kapaciteta, EPCG nastavlja sa planovima za izgradnju nove hidroelektrane Komarnica. Ova odluka ukazuje na to da kompanija ne pridaje veliki značaj kontinuiranim protestima značajnog dela civilnog sektora, koji se zalaže za očuvanje reke Komarnice za buduće generacije i održivi razvoj zemlje.
Diversifikacija energetskog portfolija
Pored ulaganja u hidroenergiju, Elektroprivreda Crne Gore planira značajne investicije i u druge obnovljive izvore energije. Prema informacijama ASP-a, kompanija namerava da u naredne tri godine uloži približno 164 miliona evra u izgradnju solarnih panela, što iznosi oko 55 miliona evra godišnje.
Jedan od ključnih projekata u ovom segmentu je solarna elektrana Krupac. EPCG projektuje da će u naredne dve godine u ovaj projekat uložiti oko 40 miliona evra. Od toga je planirano da se naredne godine investira 25 miliona, a godinu kasnije više od 15 miliona evra. Kompanija je već započela pripremne radove, uključujući izradu napredne studije za SE Krupac, sa predlogom lokacije.
Izazovi i perspektive energetskog sektora Crne Gore
Planovi Elektroprivrede Crne Gore za razvoj energetskog sektora suočavaju se sa brojnim izazovima. S jedne strane, postoji jasna potreba za povećanjem proizvodnje električne energije i diversifikacijom izvora. S druge strane, ekološke organizacije i deo civilnog sektora izražavaju zabrinutost zbog potencijalnog uticaja ovih projekata na životnu sredinu, posebno kada je reč o hidroelektrani Komarnica.
Balansiranje između ekonomskog razvoja i očuvanja prirodnih resursa predstavlja ključni izazov za crnogorski energetski sektor. Potrebno je pronaći održivo rešenje koje će zadovoljiti rastuće energetske potrebe zemlje, a istovremeno minimizirati negativne uticaje na životnu sredinu.
U zaključku, Elektroprivreda Crne Gore nastavlja sa ambicioznim planovima za razvoj energetskog sektora, uprkos protivljenju dela javnosti. Projekat HE Komarnica ostaje kontroverzna tema, dok ulaganja u solarne kapacitete nailaze na pozitivniji prijem. Budućnost energetskog sektora Crne Gore zavisiće od sposobnosti balansiranja ekonomskih potreba i ekoloških zahteva.