Eksproprijacija zemljišta je složen proces koji izaziva brojne kontroverze u Srbiji. Ovaj članak detaljno analizira postupak, pravne aspekte i izazove s kojima se suočavaju vlasnici zemljišta i državni organi.
Šta je eksproprijacija i kako funkcioniše?
Eksproprijacija zemljišta je postupak kojim država preuzima privatno vlasništvo za javne potrebe. U Srbiji, ovaj proces je trenutno aktuelan zbog izgradnje pruge od Zemunskog polja do reke Save i Nacionalnog stadiona. Vlasnici zemljišta na ovoj trasi suočavaju se s neizvesnošću i brigom oko adekvatne naknade za svoju imovinu.
Prema rečima Nedeljka Malinevića, direktora agencije za nekretnine Trade land house, cena zemljišta za eksproprijaciju varira značajno. Na primer, građevinsko zemljište na potezu od pumpe Zmaj do aerodroma Nikola Tesla može dostići vrednost od približno 500.000 do 700.000 evra po hektaru. Nasuprot tome, poljoprivredno zemljište na Zemunskom polju vredi znatno manje, oko 15.000 evra po hektaru.
Pravni aspekti eksproprijacije
Eksproprijacija započinje podnošenjem predloga od strane ovlašćenog subjekta, koji se naziva korisnik eksproprijacije. To može biti Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, javno preduzeće ili privredno društvo čiji je osnivač država.
Advokat Miroslav Petrović objašnjava da se postupak sprovodi pred nadležnim opštinskim organima uprave. Ukoliko su ispunjeni svi zakonski uslovi, donosi se rešenje o eksproprijaciji. Vlasnik ima pravo žalbe na ovo rešenje, a o žalbi odlučuje MF.
Vrste eksproprijacije i naknada
Postoje dve vrste eksproprijacije:
- Potpuna eksproprijacija: Menja se vlasnik na eksproprisanoj nepokretnosti
- Nepotpuna eksproprijacija: Uspostavlja se službenost ili zakup na određeno vreme, najduže tri godine
Određivanje naknade za eksproprisano zemljište je često predmet neslaganja između vlasnika i države. Ako vlasnik smatra da je ponuđena cena nerealna, pitanje se rešava pred sudom u vanparničnom postupku. Sudska praksa u pogledu naknada je raznolika i zavisi od lokacije i drugih karakteristika nepokretnosti.
Izazovi i mogućnosti za vlasnike zemljišta
Vlasnici zemljišta imaju mogućnost prenamene poljoprivrednog u građevinsko zemljište, što može značajno povećati njegovu vrednost. Međutim, ovaj proces zahteva plaćanje 50% tržišne vrednosti zemljišta.
Urbanistički zavod Beograd često nudi i nepotpunu eksproprijaciju, što znači da će imovina biti korišćena samo u određenom vremenskom periodu. Nakon isteka tog perioda, korisnik eksproprijacije je dužan da vrati nepokretnost u prvobitno stanje.
Zaključak i preporuke
Eksproprijacija zemljišta je složen proces koji zahteva pažljivo razmatranje prava i obaveza svih uključenih strana. Vlasnicima zemljišta se preporučuje da detaljno prouče svoje opcije i, po potrebi, potraže pravnu pomoć. Istovremeno, državni organi bi trebalo da osiguraju transparentnost i pravičnost u procesu eksproprijacije zemljišta, kako bi se minimizirali potencijalni sporovi i nezadovoljstvo građana.