Godinu dana nakon početka sukoba u Gazi, izraelska ekonomija suočava se sa značajnim izazovima. Ekonomski uticaj rata u Gazi na Izrael i okolne zemlje je dalekosežan, sa posledicama koje se mere u milijardama dolara i dugoročnim implikacijama za regionalni rast i stabilnost.
Ekonomske posledice rata na Izrael
Banka Izraela procenjuje da će troškovi rata do kraja godine dostići približno 66 milijardi dolara, što je ekvivalentno oko 12% izraelskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ova cifra ilustruje ozbiljnost ekonomskog opterećenja koje rat predstavlja za zemlju. Pre napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, Međunarodni monetarni fond predviđao je rast izraelske ekonomije od 3,4% u 2024. godini. Međutim, trenutne projekcije su znatno smanjene, varirajući između 1% i 1,9%.
Inflacija i monetarna politika predstavljaju dodatne izazove. Izraelska centralna banka suočava se sa dilemom: ne može smanjiti kamatne stope kako bi stimulisala ekonomiju zbog rastuće inflacije, koja je podstaknuta povećanjem plata i ogromnim državnim izdacima za finansiranje rata. Ova situacija stvara začarani krug ekonomskih poteškoća.
Uticaj na izraelski budžet i kreditni rejting
Sukob je doveo do dramatičnog povećanja izraelskog budžetskog deficita, koji se udvostručio sa 4% na 8%. Ovo povećanje deficita ima ozbiljne implikacije za dugoročnu fiskalnu stabilnost zemlje. Državno zaduživanje je poraslo i postalo skuplje, jer investitori zahtevaju veće prinose za kupovinu izraelskih obveznica i drugih sredstava, reflektujući povećani rizik povezan sa trenutnom situacijom.
Dodatno otežavajući faktor je višestruko sniženje izraelskog kreditnog rejtinga od strane vodećih agencija za ocenu kreditnog rizika, uključujući Fitch, Moody's i S&P. Ova sniženja će verovatno dodatno povećati troškove zaduživanja zemlje, stvarajući dugoročne izazove za ekonomski oporavak i rast.
Uticaj na poslovni sektor i turizam
Rat je imao razarajući uticaj na izraelski poslovni sektor. Coface BDi, vodeća kompanija za poslovnu analitiku u Izraelu, procenjuje da će se ove godine zatvoriti čak 60.000 izraelskih firmi. Ovaj masovni gubitak poslovanja ima ozbiljne implikacije za zapošljavanje, poreske prihode i opštu ekonomsku stabilnost.
Turizam, koji je tradicionalno bio važan izvor prihoda za Izrael, takođe je pretrpeo značajan udarac. Ministarstvo turizma Izraela procenjuje da je pad broja stranih turista rezultirao gubitkom prihoda od približno 4,9 milijardi dolara od početka rata. Ovaj gubitak ne samo da utiče na hotele i turističke atrakcije, već ima i domino efekat na povezane industrije poput ugostiteljstva, transporta i maloprodaje.
Regionalni ekonomski uticaj
Ekonomske posledice rata nisu ograničene samo na Izrael. Libanska ekonomija, prema procenama firme BMI (u vlasništvu Fitch Solutions), mogla bi se smanjiti do 5% ove godine zbog širenja sukoba. Ovo ilustruje kako nestabilnost u jednom delu regiona može imati značajne ekonomske reperkusije na susedne zemlje.
Humanitarna i ekonomska situacija u Gazi
Situacija u Gazi je posebno teška, sa ogromnim humanitarnim i ekonomskim posledicama. Prema procenama UN-a, uklanjanje svih ruševina u Gazi koštaće oko 1,2 milijarde dolara. UN procenjuje da je više od 163.000 zgrada u Gazi oštećeno ili uništeno, što predstavlja dve trećine svih predratnih građevina u ovoj palestinskoj enklavi.
Izazovi obnove su ogromni. U Gazi se trenutno nalazi približno 42 miliona tona otpada, a za čišćenje bi moglo biti potrebno do 14 godina. Ovi podaci ukazuju na dugoročnu prirodu ekonomskog oporavka i obnove u regionu.
U zaključku, ekonomski uticaj rata u Gazi na Izrael i širi region je dubok i višeslojan. Od pada BDP-a i porasta inflacije do uništenja infrastrukture i gubitka ljudskih života, posledice će se osećati godinama. Oporavak će zahtevati značajne investicije, međunarodnu saradnju i dugoročno planiranje kako bi se obnovila ekonomska stabilnost i prosperitet u regionu.