U 2024. godini, region Zapadnog Balkana doživeo je značajan ekonomski napredak, sa Srbijom na čelu koja je ostvarila impresivan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,8%. Ovaj rast premašuje prvobitne prognoze i postavlja Srbiju kao lidera u ekonomskom razvoju regiona.
Analiza ekonomskog rasta Zapadnog Balkana
Prema najnovijim podacima Svetske banke, ekonomski rast u regionu Zapadnog Balkana pokazuje ohrabrujuće trendove. Srbija je ostvarila najviši rast od 3,8% BDP-a, što je značajno više od prvobitno projektovanih 3,5%. Ovaj uspeh se pripisuje izuzetnim rezultatima u građevinskom sektoru i sektoru usluga tokom prve polovine godine.
Ostale zemlje regiona takođe beleže pozitivne rezultate, mada nešto skromnije. Bosna i Hercegovina ostvarila je rast od približno 2,8% BDP-a, dok je Severna Makedonija zabeležila rast od oko 1,8%. Ovi podaci ukazuju na neravnomernu, ali generalno pozitivnu ekonomsku sliku Zapadnog Balkana.
Izazovi i faktori koji utiču na ekonomski rast
Uprkos pozitivnim trendovima, region se suočava sa određenim izazovima. Suša je značajno uticala na poljoprivrednu proizvodnju, dovodeći do rasta cena hrane. Dodatno, neto negativan rezultat izvoza predstavlja zabrinjavajući faktor za neke zemlje regiona, posebno za Srbiju.
Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Beogradu, naglašava važnost implementacije najavljenih reformi i kreiranja novih izvora mikrokreditiranja za održavanje i poboljšanje postojećeg rasta. On ističe da geopolitičke krize i visoke cene energenata ostaju otežavajući faktori za ekonomski razvoj regiona.
Pozitivni trendovi na tržištu rada
Ričard Rekord, vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan, ističe istorijski visoku stopu zaposlenosti u regionu. Prema njegovim rečima, udeo zaposlenih osoba u ukupnoj populaciji sada iznosi približno 49%, što je za jedan procentni poen više u odnosu na prethodnu godinu. Iako je ovaj procenat i dalje ispod proseka Evropske unije od 55%, razlika se značajno smanjuje.
Rekord objašnjava: "Visoka potrošnja i velika stopa zaposlenosti su ključni pokretači rasta. Međutim, nakon tri godine konsolidacije fiskalnih deficita posle pandemije, primetno je da oni počinju da rastu, što je posledica pojačanog javnog ulaganja."
Srednjoročne prognoze i strukturne reforme
Za srednjoročni period, prema osnovnom scenariju Svetske banke, očekuje se da će privreda Srbije rasti po stopi od oko 4%. Međutim, ograničen prostor za buduće pakete podsticajnih mera ukazuje na neophodnost strukturnih reformi. Ove reforme su ključne za ubrzanje rasta u kojem će privatni sektor igrati vodeću ulogu.
Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju, ističe da uprkos najvećem rastu u regionu, Srbija i dalje oseća pritisak zbog relativno visoke inflacije. On objašnjava: "Cene su počele da padaju, ali je taj trend privremeno zaustavljen zbog visokih cena hrane. Očekujemo još viši rast u 2025. godini, s obzirom na to da je malo verovatno da će se loša poljoprivredna sezona ponoviti dve godine zaredom."
Investicioni rejting i njegov značaj
Nedavno dobijanje investicionog rejtinga od strane kreditne agencije Standard & Poor's predstavlja značajan momenat za Srbiju. Ričard Rekord poredi ovaj uspeh sa "promocijom fudbalskog kluba u višu ligu", ističući da mnogi međunarodni investitori ulažu isključivo u države sa investicionim rejtingom.
Ovaj rejting može dovesti do povoljnijih uslova kreditiranja za državu i privući nove privatne investitore. Međutim, Rekord upozorava da je potrebno sačekati potvrdu ovog rejtinga i od preostale dve međunarodne rejting agencije.
Budući izazovi i potencijali
Strane direktne investicije u Srbiji ostaju na zadovoljavajućem nivou, ali se kao potencijalni razlog za zabrinutost pojavljuje pad izvoza na tržište Evropske unije. Šestović ističe da Svetska banka pažljivo prati dešavanja u svetskoj automobilskoj industriji, posebno u vezi sa najavom pokretanja proizvodnje u Stellantisovoj fabrici u Kragujevcu.
Prema njegovim rečima, proizvodnja automobila u punom kapacitetu u kragujevačkoj fabrici mogla bi doprineti rastu cele ekonomije za čitav jedan procenat BDP-a. Ovo ukazuje na značajan potencijal automobilske industrije za dalji ekonomski rast Srbije.
U zaključku, ekonomski rast Zapadnog Balkana u 2024. godini pokazuje ohrabrujuće znakove, sa Srbijom koja predvodi region. Uprkos izazovima poput inflacije i geopolitičkih tenzija, region beleži pozitivne trendove u zapošljavanju i privlačenju investicija. Strukturne reforme i fokus na privatni sektor ostaju ključni za održavanje i unapređenje ovog rasta u narednim godinama.