Bečki institut za međunarodne ekonomske studije nedavno je objavio svoju analizu ekonomskog rasta za region centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE). Ova studija pruža značajan uvid u ekonomske trendove i izazove sa kojima se suočava ovaj dinamičan deo Evrope.
Prognoze ekonomskog rasta za CESEE region
Prema najnovijim procenama, ekonomski rast u CESEE regionu očekuje se da dostigne približno 3,2% u 2022. godini. Ovo predstavlja značajno usporavanje u odnosu na prethodnu godinu, kada je rast iznosio skoro 5,7%. Glavni faktori koji utiču na ovo usporavanje su slabiji izgledi za rast u Rusiji i Turskoj, dvema najvećim ekonomijama regiona.
Rusija se suočava sa potencijalnim ekonomskim sankcijama EU i SAD, što bi moglo ograničiti njen rast na oko 2%. S druge strane, Turska, koja je prethodnih godina doživela ekonomski procvat, sada se suočava sa izazovima zbog rastuće inflacije, što je rezultiralo prognozom rasta od otprilike 3,5%.
Ekonomska situacija u zemljama Višegradske grupe
Zemlje Višegradske grupe – Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska – pokazuju ohrabrujuće znakove. Očekuje se da će ove ekonomije nastaviti snažan rast, sa prosečnom stopom od skoro 4,6% u 2022. i oko 4,4% u 2023. godini. Ovo sugeriše da su ove zemlje uspešno ublažile ekonomski uticaj pandemije COVID-19.
Međutim, niske stope vakcinacije i relativno starija populacija u mnogim istočnoevropskim zemljama i dalje predstavljaju potencijalni rizik za ekonomski oporavak. Uprkos tome što se varijanta omikron pokazala blažom, visok broj zaraženih u nekim zemljama ostaje zabrinjavajući faktor.
Inflacija kao ključni ekonomski izazov
Visoka inflacija se izdvaja kao najveći rizik za ekonomski oporavak u CESEE regionu. Ričard Griveson, glavni autor analize i zamenik direktora Bečkog instituta, ističe da je inflacija čak značajniji faktor od potencijalnog sukoba sa Rusijom ili pandemije COVID-19.
Dok je inflacija u zapadnoj Evropi dostigla nivoe koji nisu viđeni godinama, situacija u CESEE regionu je još složenija. U istočnoj Evropi, gde troškovi energije i hrane čine znatno veći deo ukupne potrošnje nego na zapadu, inflacija predstavlja posebno opterećenje za stanovništvo.
Kao odgovor na ovu situaciju, neke vlade su preduzele konkretne mere. Na primer, Mađarska, Srbija i Severna Macedonija su uvele kontrolu cena hrane, dok Poljska i Rumunija razmatraju slične poteze. Ove mere ukazuju na ozbiljnost situacije i potrebu za hitnim delovanjem.
Prognoza inflacije i njen uticaj
Bečki institut predviđa da će prosečna stopa inflacije u CESEE regionu dostići oko 10,3% u 2022. godini, što je povećanje u odnosu na 8,7% iz prethodne godine. Posebno zabrinjavajuća je situacija u Turskoj, gde se očekuje inflacija od čak 26,2%.
Zemlje Višegradske grupe očekuju nešto nižu stopu inflacije, u proseku oko 5,2%. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi inflacija mogla ostati visoka još nekoliko meseci. Ključno pitanje je da li će ovo dovesti do održivog povećanja plata, što bi moglo rezultirati produženim periodom visoke inflacije.
Budući ekonomski scenariji i neizvesnosti
Prema analizi Bečkog instituta, najverovatniji scenario je da će se inflatorni pritisci smiriti do sredine godine. Ovo predviđanje se zasniva na očekivanju da će se problemi u lancima snabdevanja postepeno rešavati, a cene energenata stabilizovati.
Međutim, važno je napomenuti da su ove prognoze podložne visokom stepenu neizvesnosti. Faktori poput geopolitičkih tenzija, pandemijske situacije i globalnih ekonomskih kretanja mogu značajno uticati na realizaciju ovih prognoza.
U zaključku, ekonomski rast u CESEE regionu suočava se sa značajnim izazovima, prvenstveno u vidu visoke inflacije i geopolitičkih neizvesnosti. Uprkos tome, zemlje Višegradske grupe pokazuju otpornost, dok ostale ekonomije regiona traže načine da se prilagode novim ekonomskim realnostima.