Ekonomski rast Srbije pokazuje pozitivne trendove, ali se zemlja suočava sa izazovima u oblasti održivosti, uticaja novih tehnologija i klimatskih promena na poslovanje. Ovi faktori značajno oblikuju budućnost srpske ekonomije i društva.
Ekonomski rast i inflacija u Srbiji
Ekonomski rast Srbije beleži ohrabrujuće rezultate, prema rečima viceguvernera Narodne banke Srbije, Željka Jovića. On je na petoj regionalnoj konferenciji "Rizici novog doba: nova era održivosti" u Beogradu izjavio da se očekuje rast od približno 3,5 odsto u tekućoj godini, sa tendencijom daljeg povećanja u narednom periodu. Jović je naglasio da je stopa inflacije pokazala trend opadanja, dostižući nivo od oko pet procenata u aprilu ove godine.
Značajan faktor u ekonomskom rastu predstavljaju investicije, čije učešće trenutno iznosi otprilike 23 procenta BDP-a. Očekuje se da će ovaj procenat porasti na oko 25 odsto kada započne realizacija projekata vezanih za međunarodnu specijalizovanu izložbu EXPO 2027 u Beogradu. Jović je istakao da investicioni ciklus u Srbiji traje neprekidno od 2015. godine, što ukazuje na kontinuitet ekonomskog razvoja zemlje.
Uticaj veštačke inteligencije i klimatskih promena na poslovanje
Konferencija je posebnu pažnju posvetila uticaju ubrzanih promena na poslovno okruženje, sa fokusom na razvoj veštačke inteligencije i rizike koje ona donosi. Razmatrani su i rastući sajber rizici uslovljeni napretkom novih tehnologija. Klimatske promene su prepoznate kao značajan faktor koji remeti poslovanje, utičući na lanac snabdevanja, proizvodnju i infrastrukturu.
Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) u Srbiji, naglasio je da klimatske promene direktno utiču na radnike. Prošle godine, usled ekstremnih temperatura, zabeleženo je skoro 19.000 smrtnih slučajeva među zaposlenima, dok je broj povreda na radu premašio 22 miliona. Ovi podaci ukazuju na hitnu potrebu za prilagođavanjem radnih uslova klimatskim promenama.
Izazovi radne snage i siromaštva
Protić je skrenuo pažnju na alarmantne podatke o siromaštvu među radnicima. Prošle godine, više od milion ljudi širom sveta svrstano je u kategoriju najsiromašnijih radnika. Ovaj problem nije ograničen samo na inostranstvo, već je prisutan i u Srbiji.
Posebno zabrinjavajući je podatak da je u Srbiji prošle godine identifikovano oko 82.000 slučajeva dečjeg rada. Ovo obuhvata decu uzrasta od 5 do 17 godina koja rade u uslovima nepogodnim za njihovo fizičko i psihičko zdravlje. Približno dve trećine ove dece radi u poljoprivredi, često sa roditeljima u porodičnim domaćinstvima.
Globalno gledano, situacija je još alarmantnija. Protić je istakao da je danas u modernom ropstvu oko 28 miliona ljudi, a tržište eksploatacije radne snage vredi približno 150 milijardi dolara godišnje. Među žrtvama je i oko 160 miliona dece mlađe od 17 godina. Dodatno, približno 241 milion ljudi u svetu spremno je da radi za manje od dva dolara dnevno, što se smatra linijom ekstremnog siromaštva.
Veštačka inteligencija: Rizik ili nada?
Konferencija je posebnu pažnju posvetila pitanju veštačke inteligencije (AI) i njenom uticaju na budućnost poslovanja. Stručnjaci poput Uroša Poluge, savetnika za primenu veštačke inteligencije pri Kancelariji za ITE u Vladi Republike Srbije, Zorana Novakovića iz Sage Beograd, Marka Simića, eksperta za AI, mašinsko učenje i robotiku, kao i Vladimira Đukanovića, investitora i autora, diskutovali su o prednostima i rizicima koje AI donosi.
Jedno od ključnih pitanja bilo je da li AI zaista predstavlja inteligenciju ili nešto drugo. Đukanović je istakao da čovečanstvo prvi put u istoriji stvara konkurenciju samo sebi. On je upozorio na potencijalne opasnosti ako se AI zaista pokaže kao inteligencija i suprotstavi ljudima, naglašavajući da su mnoga pitanja u vezi sa ovom temom još uvek kontradiktorna.
Učesnici su se složili da je veštačka inteligencija nova realnost koja sa sobom nosi niz pitanja i rizika, posebno u oblasti bezbednosti. Kao i svaka velika inovacija, njena upotreba može imati i pozitivne i negativne posledice po budućnost sveta, u zavisnosti od svrhe za koju se koristi.
Zaključak
Ekonomski rast Srbije pokazuje pozitivne trendove, ali zemlja se suočava sa značajnim izazovima u oblasti održivosti, uticaja novih tehnologija i klimatskih promena. Rešavanje problema radne snage, borba protiv siromaštva i pametno upravljanje razvojem veštačke inteligencije ključni su za održivi razvoj i prosperitet Srbije u budućnosti.