Na 24. Beogradskom ekonomskom forumu, stručnjaci su razmatrali ključne izazove i strategije za podsticanje ekonomskog rasta i ubrzanje evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana. Diskusija je obuhvatila teme poput sprečavanja odliva mozgova, regionalne saradnje i usklađivanja politika sa EU.
Izazovi ekonomskog rasta na Zapadnom Balkanu
Učesnici panela su se složili da je jedan od ključnih izazova za region odliv mozgova - masovno iseljavanje mladih i obrazovanih ljudi. Ambasador Austrije, Kristijan Ebner, naglasio je važnost stvaranja povoljnog okruženja za mlade: "Želimo da kreiramo uslove u kojima mladi žele da ostanu - da žive, obrazuju se i rade." Austrija, kao deo inicijative "Prijatelji Zapadnog Balkana", aktivno doprinosi ovom cilju kroz investicije i programe dualnog obrazovanja.
Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova, ukazao je na ključni faktor koji pokreće migracije - cenu rada. On je upozorio: "Normalno je da poslovni sektor želi jeftinu radnu snagu, ali vlade moraju reći 'ne želimo da nam odlaze mladi'. To se može postići jedino ako im ponudimo konkurentne plate." Ova opservacija naglašava potrebu za strateškim pristupom razvoju tržišta rada u regionu.
Regionalna saradnja kao katalizator rasta
Gordana Delić, direktorka Balkanskog fonda za demokratiju, istakla je neophodnost proširenja regionalnog tržišta rada. Ona je naglasila potrebu za fleksibilnošću i kontinuiranim obrazovanjem, s obzirom na procenu da će čak 65% današnjih studenata raditi poslove koji još ne postoje. "Fleksibilnost će biti ključna kompetencija budućnosti," naglasila je Delić.
Danijela Gačević iz CEFTA sekretarijata pružila je ohrabrujuće podatke o regionalnoj trgovinskoj saradnji. Međusobna trgovinska razmena među članicama CEFTA dostigla je vrednost od približno 8,5 milijardi evra u 2023. godini, što predstavlja rast od gotovo 122% u odnosu na 2013. godinu. Ovaj napredak ilustruje potencijal regionalne ekonomske integracije.
Usklađivanje sa politikama Evropske unije
Ambasador Ebner je naglasio da ekonomsko približavanje Zapadnog Balkana EU mora biti praćeno usklađivanjem spoljne politike. Ovo stanovište ističe kompleksnost procesa evrointegracija, koji prevazilazi čisto ekonomske aspekte.
Učesnici foruma su se složili da je za ubrzanje evrointegracija neophodna sveobuhvatna strategija koja uključuje:
- Unapređenje obrazovnog sistema i usklađivanje sa potrebama tržišta rada
- Podsticanje inovacija i preduzetništva
- Jačanje regionalne ekonomske saradnje
- Usklađivanje zakonodavstva sa standardima EU
Budućnost rada i obrazovanja na Zapadnom Balkanu
Gordana Delić je skrenula pažnju na transformaciju tržišta rada pod uticajem tehnoloških inovacija. Ona je istakla: "Procenjuje se da će automatizacija i veštačka inteligencija zameniti neke od poslova koje danas obavljamo. Naša deca će verovatno ne samo menjati poslove, već i čitave industrije tokom svoje karijere."
Ova prognoza naglašava potrebu za reformom obrazovnog sistema koji bi pripremio mlade za ekonomiju znanja. Stručnjaci predlažu sledeće mere:
- Uvođenje fleksibilnijih obrazovnih programa
- Podsticanje celoživotnog učenja
- Razvoj digitalnih veština od najranijeg uzrasta
- Jačanje veza između obrazovnih institucija i privrede
Zaključak: Put ka održivom rastu i integraciji
Beogradski ekonomski forum je potvrdio da ekonomski rast i evrointegracije Zapadnog Balkana zahtevaju koordinisane napore svih društvenih aktera. Sprečavanje odliva mozgova, jačanje regionalne saradnje i usklađivanje sa politikama EU predstavljaju ključne stubove strategije za održivi razvoj regiona. Uspeh ovih napora će u velikoj meri zavisiti od sposobnosti zemalja Zapadnog Balkana da stvore atraktivno okruženje za mlade talente i inovativne industrije.