Crnogorska ekonomija doživljava transformaciju, suočavajući se sa izazovima i mogućnostima u kontekstu evropskih integracija. Nedavno usvojene mere imaju za cilj stimulisanje rasta, ali nose i određene rizike za fiskalnu stabilnost.
Trenutno stanje ekonomskog rasta Crne Gore
Ekonomski rast Crne Gore nastavlja svoj put, iako uz primetno usporavanje u prvoj polovini godine. Prema najnovijim ekonomskim prognozama EK za jesen, ovaj rast je prvenstveno podstaknut povećanom privatnom potrošnjom i postepenim oporavkom investicija. Program "Evropa sad 2", nedavno usvojen od strane crnogorskih vlasti, ima ambiciozan cilj da poveća raspoložive prihode građana kroz dva ključna mehanizma: povećanje minimalne zarade i smanjenje penzijskih doprinosa.
Ove mere, prema očekivanjima Evropske komisije, trebalo bi da pruže značajan podsticaj rastu BDP-a u narednom periodu. Međutim, istovremeno se predviđa da će one doprineti povećanju inflatornih pritisaka, što predstavlja potencijalni izazov za makroekonomsku stabilnost zemlje.
Fiskalni učinak i budžetske projekcije
Uprkos pozitivnim trendovima u tekućoj godini, koji su rezultirali snažnim rastom prihoda, nove mere bi mogle značajno povećati budžetski deficit u periodu 2025-2026. godine. Ovo povećanje deficita proizilazi iz kombinacije slabljenja budžetskih prihoda i povećanja javne potrošnje.
Evropska komisija upozorava da povećanje javnog duga u budućnosti, zajedno sa visokim potrebama za refinansiranjem, predstavlja značajne fiskalne rizike za Crnu Goru. Ova situacija zahteva pažljivo balansiranje između stimulativnih mera i održavanja fiskalne discipline.
Revizija ekonomskog rasta i ključni pokretači
Interesantno je primetiti da je realni rast BDP-a za prethodnu godinu revidiran naviše na 6,3%, što predstavlja poboljšanje u odnosu na ranije procene od 6%. Međutim, u prvoj polovini tekuće godine, ekonomski rast je usporen na 3,6% na međugodišnjem nivou. Ovaj rast je prvenstveno podstaknut oporavkom investicija, koje su zabeležile rast od približno 9,6%, kao i snažnom privatnom potrošnjom koja je porasla za oko 8,2% u odnosu na isti period prethodne godine.
Ovi pozitivni trendovi su podržani povećanjem minimalnih penzija, plata i nivoa zaposlenosti. Međutim, sektor izvoza je pokazao slabije performanse, posebno u domenu izvoza električne energije, dok je turistički sektor imao slab prvi kvartal. Kao rezultat toga, realni izvoz se smanjio za približno 10,7% na međugodišnjem nivou, dok je rast uvoza ostao umeren na nivou od oko 2,1%.
Implementacija programa "Evropa sad 2" i njegove implikacije
Skupština Crne Gore je u septembru usvojila Fiskalnu strategiju i program "Evropa sad 2", čija je implementacija započela u oktobru. Ovaj program je doneo dve značajne promene:
- Povećanje minimalne zarade sa 450 na prosečnih 700 evra
- Izmene u sistemu penzijskih doprinosa
Konkretno, doprinosi zaposlenih za Fond PIO su smanjeni sa 15% na 10%, dok su doprinosi poslodavaca od 5,5% u potpunosti ukinuti. Pored toga, program ima za cilj da ubrza ulaganja u infrastrukturne projekte, što bi trebalo da dodatno stimuliše ekonomsku aktivnost.
Projekcije za budući ekonomski rast
Evropska komisija predviđa da će se privredni rast Crne Gore ubrzati u narednoj godini, prvenstveno zahvaljujući novousvojenim merama koje će verovatno pružiti značajan podsticaj privatnoj potrošnji i investicijama. Međutim, očekuje se da će se ovaj uticaj postepeno ublažavati tokom 2026. godine.
Rast izvoza u periodu 2025-2026. godine će verovatno biti podržan kontinuiranim rastom turističkog sektora, koji predstavlja jedan od ključnih stubova crnogorske ekonomije. Ovo ukazuje na potrebu za daljim ulaganjima u turističku infrastrukturu i promociju Crne Gore kao atraktivne turističke destinacije.
Tržište rada i zaposlenost
Pozitivan trend na tržištu rada se nastavio u tekućoj godini, sa povećanjem zaposlenosti u svim sektorima. Stopa nezaposlenosti je pala na rekordno niskih 11,5% u drugom kvartalu ove godine, što predstavlja značajan uspeh za crnogorsku ekonomiju.
Očekuje se da će se rast zaposlenosti dodatno ubrzati u narednoj godini, prvenstveno zbog umanjenja doprinosa za penzije. Međutim, ovaj efekat bi mogao oslabiti tokom 2026. godine, jer bi povećanje plata moglo da uspori otvaranje novih radnih mesta, posebno u sektoru usluga.
Inflatorni trendovi i projekcije
Inflacija u Crnoj Gori je bila u opadajućem trendu tokom ove godine, sa mesečnim očitavanjem pada na približno 2% u avgustu u odnosu na isti period prethodne godine. Međutim, u narednoj godini se predviđa rast potrošačkih cena, prvenstveno zbog značajnog povećanja plata i socijalnih transfera.
Evropska komisija očekuje da će se rast inflacije postepeno ublažiti tokom 2026. godine, pod pretpostavkom da ne dođe do značajnih promena u ekonomskim politikama. Ovo naglašava potrebu za pažljivim praćenjem inflatornih pritisaka i pravovremenim reagovanjem monetarnih vlasti.
Fiskalna perspektiva i javni dug
U periodu od januara do avgusta tekuće godine, budžet Crne Gore je pokazao bolje performanse od očekivanih, ostvarivši suficit koji se procenjuje na približno 1,3% BDP-a. Ovaj pozitivan rezultat je prvenstveno podstaknut snažnim rastom javnih prihoda.
Međutim, u narednom periodu se predviđa povećanje deficita, što je posledica nekoliko faktora:
- Značajno povećanje minimalnih plata
- Redovna indeksacija penzija
- Niži prihodi usled smanjenja penzijskih doprinosa
Evropska komisija upozorava da bi se, u odsustvu snažnih kompenzacionih mera, javni dug mogao povećati u tekućoj godini. Ovo povećanje bi bilo rezultat novog emitovanja duga, potrebnog za akumulaciju rezervi i pripremu za predstojeću veliku otplatu evroobveznica u narednoj godini.
U zaključku, ekonomski rast Crne Gore suočava se sa izazovima i mogućnostima. Dok mere poput programa "Evropa sad 2" imaju potencijal da stimulišu rast i poboljšaju životni standard građana, one istovremeno nose rizike za fiskalnu stabilnost i inflaciju. Balansiranje između ovih ciljeva predstavljaće ključni izazov za crnogorske ekonomske kreatore politika u narednom periodu.