Izvor: Biznis.rs | Foto: Shutterstock

Ekonomski izveštaj Svetske banke za Zapadni Balkan

Najnoviji Ekonomski izveštaj Svetske banke za region Zapadnog Balkana otkriva složenu ekonomsku situaciju, karakterisanu rekordnom zaposlenošću ali i rastućim inflatornim pritiscima. Ovaj izveštaj pruža sveobuhvatan pregled trenutnih ekonomskih trendova i izazova sa kojima se suočavaju zemlje regiona.

Rekordna zaposlenost uprkos ekonomskim izazovima

Prema izveštaju, stopa zaposlenosti u regionu Zapadnog Balkana dostigla je istorijski najviši nivo od približno 46%. Ovo predstavlja značajno povećanje od gotovo tri procentna poena u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Privatna potrošnja i investicije identifikovane su kao glavni pokretači ovog rasta zaposlenosti i ekonomskog napretka početkom godine.

Posebno je zanimljivo da su svi sektori privrede doprineli oporavku tržišta rada, pri čemu su uslužne delatnosti, uključujući turizam, odigrale ključnu ulogu. Ovaj trend ukazuje na postepenu diversifikaciju ekonomija Zapadnog Balkana i njihovu sve veću otpornost na eksterne šokove.

Inflatorni pritisci i njihov uticaj na ekonomiju

Uprkos pozitivnim trendovima u zapošljavanju, izveštaj Svetske banke upozorava na rastuće inflacione pritiske. Povećanje cena energenata i hrane dovelo je do najviših stopa inflacije u poslednjih nekoliko godina. Ova situacija značajno narušava kupovnu moć stanovništva i poverenje privrede, što može imati dugoročne posledice na ekonomski rast regiona.

Ekonomisti Svetske banke, uključujući Sanju Madžarević-Šujster, upozoravaju da region očekuju novi izazovi. Restriktivniji globalni uslovi finansiranja, usporavanje domaće i eksterne tražnje, kao i slabljenje poverenja privrede i potrošača, verovatno će uticati na finansijski sektor u čitavom regionu.

Rizici za smanjenje siromaštva i fiskalna stabilnost

Iako je stopa siromaštva nastavila da opada tokom tekuće godine, nagli porast inflacije preti da ugrozi ovaj pozitivan trend. Svetska banka upozorava da bi, bez adekvatne državne podrške, ozbiljni cenovni šokovi na tržištu energenata i hrane mogli dovesti do povećanja broja siromašnih na Zapadnom Balkanu za približno 13%.

Fiskalna stabilnost takođe je pod pritiskom. Cenovni šokovi na tržištima energenata i hrane neutralisali su efekte rasta prihoda usled visoke inflacije. Iako se očekuje smanjenje javnog i javno garantovanog duga tokom ove godine, njihovi iznosi će verovatno ostati iznad najviših vrednosti zabeleženih pre pandemije COVID-19.

Preporuke za kreatore politika

Hristos Kostopulos, viši ekonomista Svetske banke, naglašava važnost ciljanih i vremenski ograničenih mera podrške ranjivim grupama. On preporučuje da se, s obzirom na ograničeni fiskalni prostor, kreatori politika fokusiraju na reforme koje mogu podstaći srednjoročni rast uz minimalne fiskalne troškove.

Direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan, Šaoćing Ju, ističe da zemlje regiona preduzimaju neophodne korake kao odgovor na rastuću inflaciju i energetsku krizu. Međutim, ona upozorava da ove mere imaju visoku cenu u vidu značajno uvećanih javnih rashoda.

Zaključak i budući izgledi

Uprkos izazovima, Ekonomski izveštaj Svetske banke za Zapadni Balkan pruža i razloge za optimizam. Rekordna zaposlenost i kontinuirani napori vlada u regionu da odgovore na ekonomske izazove ukazuju na potencijal za dugoročni rast i razvoj. Međutim, potrebno je pažljivo balansiranje između kratkoročnih mera podrške i dugoročnih strukturnih reformi kako bi se osigurao održiv ekonomski napredak u regionu Zapadnog Balkana.