U svetlu aktuelnih ekonomskih izazova, Srbija se suočava sa dvostrukim zadatkom: suzbijanjem inflacije i održavanjem privrednog rasta. Stručnjaci analiziraju moguće strategije i njihove potencijalne posledice na ekonomiju zemlje.
Borba protiv inflacije i podsticanje privrednog rasta
Ekonomski izazovi Srbije postaju sve složeniji u trenutnom globalnom kontekstu. Predsednik Aleksandar Vučić, govoreći na otvaranju nove fabrike u Novom Sadu, naglasio je potrebu za agresivnijim pristupom ekonomskom rastu. On je upotrebio frazu "usiljeni rast", sugerišući da Srbija mora da ulaže "i preko onoga koliko možemo da se pružimo" kako bi održala konkurentnost.
Profesor Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, međutim, upozorava na opreznost pri primeni ovakve strategije. On ističe da su u uslovima visoke inflacije i značajnog javnog duga opravdani samo oni podsticaji koji su direktno usmereni na povećanje proizvodnje.
Globalni ekonomski trendovi i njihov uticaj na Srbiju
Globalna ekonomska situacija dodatno komplikuje izazove sa kojima se Srbija suočava. Fed u Sjedinjenim Američkim Državama i ECB najavljuju dalje podizanje kamatnih stopa, što će verovatno usporiti rast u Evropi. Vučić smatra da Srbija mora da se aktivno bori protiv ovih trendova, istovremeno se boreći protiv inflacije.
Predsednik je naglasio važnost održavanja višeg privrednog rasta u Srbiji u poređenju sa evropskim prosekom. Konkretno, on ističe cilj da srpska privreda raste preko 2,5% godišnje, dok se za Evropu očekuje rast do 1% u narednim godinama. Ovakva razlika u stopama rasta bi, prema njegovim rečima, dramatično smanjila jaz između Srbije i razvijenijih zemalja.
Analiza "usiljenog rasta" i budžetskih podsticaja
Profesor Arsić tumači ideju "usiljenog rasta" kao verovatno uvođenje određenih vrsta budžetskih stimulansa za podsticanje privrednog rasta. Međutim, on naglašava da bi u trenutnim uslovima visoke inflacije i relativno visokog javnog duga bili opravdani samo oni podsticaji koji za cilj imaju povećanje ponude, odnosno proizvodnje.
Kao primere opravdanih podsticaja, Arsić navodi:
- Ubrzanje već započetih državnih investicija
- Stimulisanje privatnih investicija
Međutim, ekonomista upozorava da bi ovakva politika bila kompatibilna sa ciljem obaranja inflacije samo ako ne dovede do povećanja fiskalnog deficita, jer bi to rezultiralo daljim zaduživanjem države.
Zabrinutost zbog visine državnog duga
Arsić izražava zabrinutost da predstavnici države potcenjuju visinu državnog duga. Prema njegovim rečima, državni dug trenutno iznosi približno 34,5 milijardi evra, što on smatra relativno visokom sumom. On upozorava da će u budućnosti biti neophodno izdvajati značajna sredstva za finansiranje ovog duga.
U kontekstu podrške privrednom rastu, Arsić naglašava da ne bi bili opravdani podsticaji na strani tražnje. On objašnjava:
"Neopravdani podsticaj bi, recimo, bilo bezuslovno davanje dodatnog novca građanima ili preduzećima, jer mi već imamo tražnju koja je viša u odnosu na ponudu. U vremenima kakva su ova, treba sprovoditi politiku podsticanja proizvodnje koja neće uticati na rast inflacije."
Perspektive rasta Srbije u odnosu na evropski prosek
Kada je reč o cilju da Srbija raste bar duplo brže od evropskog proseka, Arsić objašnjava da se generalno podrazumeva da manje razvijene zemlje, poput Srbije, rastu brže od razvijenih zemalja. On navodi nekoliko razloga za ovo:
- Niži troškovi proizvodnje u manje razvijenim zemljama
- Niži troškovi usvajanja novih tehnologija
- Veće stope rasta uz istu količinu ulaganja
Međutim, Arsić naglašava da ne postoji garancija da će se ovo desiti svakoj zemlji. On ističe važnost vođenja dobrih razvojnih politika za postizanje bržeg rasta.
Privlačenje stranih investicija
Profesor Arsić ističe značaj troškovnih prednosti poslovanja u manje razvijenim zemljama za privlačenje stranih investitora. On uzima za primer nedavno otvorenu fabriku nemačke kompanije Continental u Novom Sadu, objašnjavajući da bi izgradnja takve fabrike u Nemačkoj podrazumevala znatno veće troškove radne snage.
Pored toga, Arsić navodi nekoliko faktora koji čine Srbiju atraktivnom za strane investitore:
- Relativna razvijenost u odnosu na druge države regiona
- Povoljan geografski položaj
- Tendencija zapadnoevropskih investitora da se, iz geostrateških i ekonomskih razloga, "sklone" sa udaljenijih lokacija
U zaključku, ekonomski izazovi Srbije zahtevaju pažljivo balansiranje između borbe protiv inflacije i podsticanja privrednog rasta. Dok vlada zagovara agresivniji pristup rastu, ekonomski stručnjaci upozoravaju na potrebu za oprezom, posebno u svetlu visokog javnog duga. Budućnost ekonomskog razvoja Srbije zavisiće od sposobnosti zemlje da privuče strane investicije i sprovede efikasne razvojne politike, istovremeno održavajući makroekonomsku stabilnost.