Međunarodni monetarni fond (MMF) nedavno je izdao upozorenje o potencijalnim ekonomskim posledicama eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Ova situacija mogla bi imati značajan uticaj na regionalnu i globalnu ekonomiju, iako se očekuje da će cene roba ostati ispod prošlogodišnjih maksimuma.
Potencijalni uticaj na globalnu ekonomiju
Ekonomske posledice sukoba na Bliskom istoku mogle bi biti dalekosežne, upozorava MMF. Džuli Kozak, portparolka ove međunarodne finansijske institucije, naglasila je da je još uvek rano za precizna predviđanja, ali da su ekonomije u regionu već pretrpele značajne štete.
Posebno je alarmantna situacija u Gazi, gde se civilno stanovništvo suočava sa izuzetno teškim socioekonomskim uslovima, humanitarnom krizom i nedovoljnim dopremanjem pomoći. Prema procenama MMF-a, bruto domaći proizvod (BDP) Pojasa Gaze doživeo je dramatičan pad od približno 86% u prvoj polovini godine.
Situacija nije mnogo bolja ni u okupiranoj Zapadnoj obali, gde je BDP verovatno opao za oko 25% u istom periodu, sa izgledima za dalje pogoršanje. Čak i Izrael, koji ima značajno robusniju ekonomiju, nije ostao imun na ekonomske posledice sukoba. Izraelski BDP smanjen je za otprilike 20% u četvrtom kvartalu 2023. nakon početka sukoba, sa samo delimičnim oporavkom u prvoj polovini 2024. godine.
Globalni uticaj kroz cene roba i transport
Kozak je istakla da bi glavni način na koji bi sukobi na Bliskom istoku mogli uticati na globalnu ekonomiju bio kroz povećanje cena roba, uključujući naftu i žitarice. Ovo bi moglo dovesti do inflatornih pritisaka na globalnom nivou, što bi moglo imati kaskadni efekat na različite sektore ekonomije.
Pored toga, povećani troškovi transporta predstavljaju još jedan značajan faktor. Transportni brodovi sve češće izbegavaju plovidbu kroz Crveno more zbog bezbednosnih rizika, što dovodi do dužih ruta i samim tim povećanih troškova. Ovo bi moglo rezultirati poskupljenjem mnogih proizvoda na globalnom tržištu, od prehrambenih artikala do industrijske robe.
Situacija u Libanu i potencijalna podrška MMF-a
Kozak se osvrnula i na situaciju u Libanu, zemlji koja se nalazi u neposrednoj blizini sukoba. Ona je podsetila da je Liban 2022. godine postigao sporazum sa MMF-om o potencijalnom programu zajma. Međutim, napredak u sprovođenju neophodnih reformi je izostao.
Program finansiranja od strane MMF-a mogao bi pružiti značajnu podršku libanskoj ekonomiji u ovim izazovnim vremenima. Ipak, Kozak je naglasila da bi za realizaciju takvog programa bilo neophodno preduzeti odlučne političke mere i konkretne akcije.
Spremnost MMF-a da sarađuje sa Libanom postoji, ali je uslovljena odgovarajućom situacijom i ispunjavanjem određenih preduslova. Ovo ukazuje na kompleksnost ekonomske situacije u regionu i potrebu za sveobuhvatnim pristupom u rešavanju ekonomskih izazova.
U zaključku, ekonomske posledice sukoba na Bliskom istoku predstavljaju ozbiljan izazov ne samo za zemlje direktno pogođene konfliktom, već i za globalnu ekonomiju u celini. MMF nastavlja da pažljivo prati situaciju, spremno da pruži podršku i savete u cilju ublažavanja negativnih ekonomskih efekata i promocije stabilnosti u regionu.