Evropska komisija je objavila jesenju ekonomsku prognozu koja predviđa značajan rast srpske ekonomije u narednim godinama. Ova analiza obuhvata 27 zemalja članica EU i 9 zemalja kandidata, uključujući Srbiju, pružajući sveobuhvatan pregled ekonomskih trendova u regionu.
Snažan rast BDP-a Srbije u narednim godinama
Prema prognozi Evropske komisije, bruto domaći proizvod (BDP) Srbije očekuje impresivan rast od približno 4,2% u 2025. godini. Ovaj trend se predviđa da će se nastaviti, sa blagim povećanjem na oko 4,3% u 2026. godini. Glavni pokretač ovog rasta je prvenstveno domaća lična potrošnja, za koju se očekuje da će se dodatno povećati u naredne dve godine.
Ekonomski analitičari ističu da je ovaj rast podržan liberalizacijom kreditne politike banaka i povećanom potražnjom za zajmovima, kako u privredi tako i među domaćinstvima. Ova kombinacija faktora stvara pozitivnu spiralu ekonomskog rasta, podstičući potrošnju i investicije.
Izazovi inflacije i mere Narodne banke Srbije
Inflacija ostaje ključno pitanje za srpsku ekonomiju. Međutim, prognoze su ohrabrujuće. Za 2025. godinu, Evropska komisija procenjuje pad inflacije sa 4,7% na 3,7%. Ovaj nivo bi bio u skladu sa ciljanom inflacijom Narodne banke Srbije od 3%, uz dozvoljeno odstupanje od plus-minus 1,5 procentnih poena.
Narodna banka Srbije aktivno radi na održavanju stabilnosti cena kroz različite monetarne instrumente. Ove mere uključuju prilagođavanje kamatnih stopa i upravljanje deviznim rezervama, s ciljem ublažavanja inflatornih pritisaka i očuvanja kupovne moći građana.
Izvozni potencijal i strane direktne investicije
Uprkos slaboj inostranoj potražnji koja negativno utiče na izvoz, Srbija pokazuje otpornost u ovom sektoru. Evropska komisija ocenjuje da će se situacija postepeno poboljšavati tokom 2025. i 2026. godine. Ključni faktor u ovom procesu su direktne strane investicije u proizvodnju i razvoj proizvodnih kapaciteta u proteklim godinama.
Srbija nastavlja da širi svoje izvozno tržište, zahvaljujući strateškim ulaganjima i poboljšanju konkurentnosti. IT sektor, poslovne usluge i turizam se ističu kao posebno perspektivne oblasti, doprinoseći diverzifikaciji srpske ekonomije i jačanju njenog položaja na međunarodnom tržištu.
Izazovi spoljnotrgovinskog deficita
Uprkos pozitivnim trendovima u izvozu, spoljnotrgovinski deficit Srbije ostaje izazov. Prognozira se da će deficit, koji je 2023. godine iznosio oko 2,6% BDP-a, dostići približno 5% BDP-a u 2025. godini. Ovaj rast deficita pripisuje se prvenstveno pojačanom uvozu, što ukazuje na potrebu za daljim jačanjem domaće proizvodnje i supstitucijom uvoza.
Ekonomski stručnjaci ističu da je ključno za Srbiju da nastavi sa politikama koje podstiču izvoz i privlače strane investicije u proizvodne sektore. Ovo bi moglo pomoći u ublažavanju spoljnotrgovinskog deficita i doprineti održivom ekonomskom rastu.
Tržište rada i rast zarada
Evropska komisija pozitivno ocenjuje funkcionisanje tržišta rada u Srbiji. Smanjenje nezaposlenosti i značajno povećanje zarada su ključni indikatori ovog trenda. U 2023. godini, zabeležen je rast zarada od približno 14%, a predviđa se da bi ovaj rast mogao usporiti na oko 7% do 2026. godine, prateći pad inflatornih pritisaka.
Uprkos očekivanom usporavanju rasta zarada, prognozira se da će rast realnih zarada ostati značajno pozitivan. Ovo bi trebalo da doprinese održavanju kupovne moći građana i podržati dalji rast domaće potrošnje.
Budžetski deficit i javni dug
Prema prognozi Evropske komisije, budžetski deficit Srbije za tekuću godinu se procenjuje na oko 2,9% BDP-a. Za 2026. i 2027. godinu, očekuje se da će deficit ostati na nivou od približno 3% BDP-a. Ovi podaci ukazuju na relativno stabilnu fiskalnu politiku, uprkos izazovima globalnog ekonomskog okruženja.
Što se tiče javnog duga, projektuje se blagi pad sa 48,4% BDP-a u prethodnoj godini na oko 48% BDP-a u 2026. godini. Ovo smanjenje, iako skromno, predstavlja pozitivan trend u upravljanju javnim finansijama Srbije.
Zaključak: Perspektive i rizici za srpsku ekonomiju
Ekonomska prognoza Evropske komisije za Srbiju generalno je pozitivna, sa očekivanim snažnim rastom BDP-a i postepenim smanjenjem inflacije. Međutim, postoje i određeni rizici koje treba uzeti u obzir. Relativno slabe prognoze rasta za glavne trgovinske partnere Srbije predstavljaju potencijalni izazov za izvozni sektor.
Dodatno, tvrdokorna inflacija bi mogla ugroziti kupovnu moć građana, što bi moglo uticati na domaću potrošnju. S druge strane, ulaganja u organizaciju svetske izložbe EXPO 2027 mogla bi podstaći domaću tražnju, ali i dovesti do nepredviđenog porasta javnih ulaganja.
U zaključku, ekonomski rast Srbije pokazuje otpornost uprkos globalnim izazovima. Ključno će biti održavanje balansa između podsticanja rasta i kontrole inflacije, uz istovremeno jačanje izvoznog sektora i upravljanje spoljnotrgovinskim deficitom.