Ekonomska situacija Srbije nalazi se na prekretnici, suočavajući se sa izazovima globalnih kriza, ali i prilika za rast i razvoj. Stručnjaci predviđaju umereni rast, smanjenje inflacije i povećanje investicija do kraja 2024. godine, uz naglasak na potrebu za odlučnijim reformama.
Ekonomska predviđanja za Srbiju do kraja 2024. godine
Ekonomska situacija Srbije do kraja 2024. godine predmet je pažljive analize stručnjaka. Dušan Vasiljević, direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), iznosi svoja zapažanja o očekivanim trendovima.
"Kraj 2024. godine je praktično na pragu iz perspektive planiranja, te ne anticipiram značajnije promene u privrednoj konjunkturi u odnosu na trenutno stanje," ističe Vasiljević. "Drastičnije promene mogle bi nastupiti jedino kao posledica katastrofalnih događaja na globalnom bezbednosnom planu. Međutim, uprkos postojanju dve velike regionalne krize koje potencijalno mogu eskalirati u svetske razmere, ne očekujem materijalizaciju katastrofičnih scenarija ove godine."
Ovo mišljenje deli i većina članova NALED-a. Prema najnovijoj anketi, približno 57% članova predviđa porast zaposlenosti u 2024. godini, uz očekivano smanjenje inflacije. Polovina ispitanika veruje u povećanje investicija, dok su projekcije privrednog rasta od oko 3,5% nešto optimističnije u poređenju sa ranijim procenama.
Izazovi i prilike za privredni rast
Uprkos pozitivnim predviđanjima, Vasiljević naglašava da stope rasta između 3% i 4% ne bi trebalo da budu zadovoljavajuće. "S obzirom na našu nisku polaznu osnovu i zaostajanje u pogledu bruto društvenog proizvoda po glavi stanovnika za prosekom Evropske unije, moramo težiti odlučnijim reformama koje bi nas približile stopama rasta od oko 7%. To je preduslov za brže smanjivanje jaza u odnosu na zemlje EU," objašnjava on.
Kada je reč o kreditima, Vasiljević savetuje oprez pri uzimanju zajmova denominovanih u dinarima, imajući u vidu prognoze da će inflacija nastaviti trend smanjivanja i verovatno dostići nivo od oko 5% ove godine. Takođe, preporučuje da se prati odnos između kredita za obrtna sredstva i investicionih kredita, sugerišući da prvi ne bi trebalo da rastu značajno brže od drugih.
Perspektivne oblasti za investiranje
Govoreći o potencijalnim investicijama, Vasiljević ističe dve oblasti koje smatra posebno perspektivnim:
- Ekonomija deljenja (sharing economy): Ova oblast ima potencijal ne samo za generisanje profita, već i za doprinos društvenoj zajednici. Vasiljević ukazuje na trenutno traćenje resursa ogromne vrednosti zbog nepostojanja tržišta sposobnog da odgovori na kratkoročne promene u ponudi i tražnji za različitim vrstama proizvoda i usluga.
- Proizvodnja zdrave hrane na ekološki prihvatljiv način: Sa porastom životnog standarda, očekuje se sve veća potražnja za hranom visokog nutritivnog kvaliteta, proizvedenom na način koji ne šteti životnoj sredini. Vasiljević naglašava važnost učiniti takvu hranu cenovno dostupnom širim slojevima stanovništva i jedinom prisutnom u obdaništima, školama i bolnicama.
Budućnost tržišta rada i uloga veštačke inteligencije
Vasiljević predviđa dalje jačanje tražnje za radnom snagom, delom zahvaljujući blagom oporavku ekonomije i investicijama vezanim za EXPO 27. Međutim, on upozorava na potencijalne strukturne probleme tržišta rada, posebno u kontekstu mogućeg intenziviranja odlaska kvalifikovane radne snage u zemlje EU.
Kao odgovor na ove izazove, Vasiljević predlaže nekoliko mera:
- Jačanje kapaciteta za obrazovanje i obuku u skladu sa potrebama savremene privrede
- Smanjenje poreskog opterećenja zarada
- Olakšavanje primene fleksibilnih oblika radnog angažovanja u određenim sektorima
- Pojednostavljenje procesa uvoza radne snage iz inostranstva kada je to neophodno
Kada je reč o uticaju veštačke inteligencije na budućnost rada i društva, Vasiljević predviđa "eksplozivan rast dostupnog svetskog znanja". On ističe da će veštačka inteligencija dovesti do toga da mašine same generišu novo znanje, što otvara pitanja kontrole i etičke upotrebe ove tehnologije.
Na kraći rok, Vasiljević očekuje sve veću prisutnost veštačke inteligencije u različitim aspektima našeg života, unapređujući njegov kvalitet. Srednjoročno, on predviđa da će se pokazati tačnom krilatica da "nas neće zameniti AI, ali da će nas možda zameniti ljudi koji su veštiji u korišćenju veštačke inteligencije".
Dugoročno, Vasiljević zamišlja svet u kojem, zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, ljudi mogu manje da rade i imaju više slobodnog vremena. U optimističnom scenariju, to bi moglo dovesti do većeg fokusa na kulturu, umetnost i pomoć onima kojima je najpotrebnija.
U zaključku, ekonomska situacija Srbije suočava se sa izazovima, ali i prilikama za rast. Ključ uspeha leži u odlučnim reformama, prilagođavanju tržišta rada novim realnostima i etičkoj primeni novih tehnologija poput veštačke inteligencije.