Izvor: Biznis.rs | Foto: Shutterstock

Ekonomska perspektiva Srbije: Analiza Mihaila Vesovića

Mihailo Vesović, istaknuti stručnjak za ekonomiju i direktor u Privrednoj komori Srbije, pruža sveobuhvatnu analizu trenutne ekonomske situacije u zemlji i daje prognoze za budući razvoj. Njegova ekspertiza obuhvata širok spektar tema, od makroekonomske stabilnosti do inovacija u privredi.

Profil Mihaila Vesovića: Stručnjak za ekonomsku situaciju Srbije

Mihailo Vesović je direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS. Njegovo obrazovanje obuhvata diplomu Mašinskog fakulteta u Beogradu, sa specijalizacijom u industrijskom inženjeringu. Tokom svoje bogate karijere, Vesović je obavljao niz značajnih funkcija, uključujući poziciju sekretara Udruženja za metalnu i elektroindustriju PKS, pomoćnika ministra u različitim ministarstvima, i potpredsednika PKS u dva mandata.

Vesovićevo iskustvo je impresivno. On je bio ključna figura u kreiranju Programa podrške razvoju klastera, organizovao je učešće srpskih kompanija na brojnim međunarodnim sajmovima, i predvodio je važne trgovinske misije. Njegova uloga u Zajedničkom komitetu Srbija – Rusija i predsedavanje Skupštinom Nacionalnog komiteta za naftu dodatno ističu njegov značaj u srpskoj privredi.

Analiza trenutne ekonomske situacije u Srbiji

Prema Vesovićevoj proceni, ekonomska situacija Srbije pokazuje pozitivne trendove. On predviđa nastavak stabilnog rasta privredne aktivnosti, uz očuvanje stabilnosti deviznog kursa i finansijskog sektora. Vesović ističe važnost kontinuiranog priliva stranih direktnih investicija i održavanja inflacije u okvirima cilja monetarne politike.

"Očekujem da će se makroekonomska stabilnost nastaviti," kaže Vesović. "Ovo je ključno za privlačenje stranih direktnih investicija i postepeni oporavak kupovne moći stanovništva nakon inflatornih pritisaka koje smo doživeli u prethodne dve godine."

Vesović posebno naglašava značaj kreditnog rejtinga Srbije, koji je trenutno na nivou BB+ sa pozitivnim izgledima. "Ukoliko se ovaj trend nastavi," objašnjava on, "mogli bismo ući u kategoriju zemalja sa investicionim rejtingom u narednih godinu dana, što bi značajno povećalo sigurnost ulaganja za domaće i strane investitore."

Saveti za investiranje i pokretanje biznisa

Kada je reč o investiranju, Vesović naglašava da je sve stvar individualnih okolnosti i poslovnih prilika. Za mlade bračne parove, on preporučuje prioritizaciju obezbeđivanja stambenog prostora. S druge strane, za one sa dobrim poslovnim prilikama, investiranje može biti opravdano bez obzira na trenutne uslove na finansijskom tržištu.

Vesović ukazuje na postepeno relaksiranje monetarne politike i smanjenje kamatnih stopa. "NBS je nedavno prvi put posle tri godine odlučila da blago spusti referentnu kamatnu stopu sa 6,50 na 6,25 odsto," objašnjava on. "Očekujemo da bi do kraja godine ta ključna bankarska stopa mogla pasti i na približno 5,5 odsto."

Ipak, Vesović savetuje oprez: "Ako možete da čekate, bolje je sačekati oko pola godine kada se očekuje da stope budu povoljnije. Međutim, poslovne prilike i životne okolnosti često ne dozvoljavaju čekanje."

Perspektive za zapošljavanje i tržište rada

Vesović ističe pozitivne trendove na tržištu rada u Srbiji. Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosi 9,4 odsto, što je ispod psihološke granice od 10 procenata. Ovo smanjenje nezaposlenosti na jednocifren nivo je bio jedan od prioriteta ekonomske i socijalne politike Vlade Srbije.

"S obzirom na projektovane makroekonomske performanse za naredni srednjoročni period," kaže Vesović, "vidimo prostor za dodatno zapošljavanje i dalje smanjenje nezaposlenosti. Postepeno se približavamo stopi od otprilike 7-8 odsto."

Međutim, Vesović naglašava paradoks na tržištu rada: "Uprkos relativno značajnoj stopi nezaposlenosti, beležimo i nedostatak radne snage u mnogim privrednim delatnostima, posebno u uslužnom sektoru kao što su građevinarstvo, saobraćaj i ugostiteljstvo. Ovaj trend se primećuje i u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i pojedinim granama prerađivačke industrije."

Kao rešenje, Vesović predlaže nastavak privremenog uvoza radne snage, posebno za realizaciju projekata u okviru inicijative "Skok u budućnost 2027".

Uloga veštačke inteligencije u srpskoj privredi

Vesović vidi razvoj veštačke inteligencije kao neophodnost za dugoročnu konkurentnost na tržištu. "U savremenom poslovanju, tehničko-tehnološke inovacije i njihova primena u privredi su osnova konkurentske prednosti," objašnjava on. "Od njih zavisi pozicioniranje na tržištu, posebno na visoko razvijenim tržištima poput evropskog."

On ističe da je veštačka inteligencija jedna od najsavremenijih oblasti naučnog istraživanja, koja zahteva značajna znanja i materijalna ulaganja. Zbog toga, Vesović smatra da bi trebalo da bude podržana i od strane države i od strane kompanija.

"Kada govorimo o Srbiji," kaže Vesović, "ulaganje u veštačku inteligenciju je jedan od prioriteta Vlade. O tome govori usvajanje strateških dokumenata koji regulišu ovu oblast, kao i osnivanje Instituta za veštačku inteligenciju u Novom Sadu."

Vesović vidi EXPO 2027 kao odličnu priliku za prezentaciju dostignuća srpskih naučnika i privrednika u oblasti veštačke inteligencije na globalnom nivou. "Ovo će biti svojevrsna smotra naših dostignuća u ovoj oblasti," zaključuje on, "i prilika da se ona prikažu celom svetu."

U zaključku, Vesović naglašava da je ekonomska situacija Srbije na putu stabilnog rasta i razvoja. Ključni faktori uspeha uključuju održavanje makroekonomske stabilnosti, podsticanje investicija, rešavanje izazova na tržištu rada i ulaganje u inovativne tehnologije poput veštačke inteligencije.