Rat u Gazi je doveo do nezapamćene ekonomske katastrofe, sa stopom nezaposlenosti koja je skočila na 80% i gotovo potpunim kolapsom privrede. Ova humanitarna kriza zahteva hitnu međunarodnu pažnju i podršku.
Rekordna nezaposlenost u Gazi usled ratnog sukoba
Prema najnovijim podacima MOR, stopa nezaposlenosti u Pojasu Gaze dostigla je alarmantnih 80% od početka ratnog sukoba. Ova cifra predstavlja dramatično povećanje u odnosu na predratnu stopu od 45,3%, ukazujući na rapidno pogoršanje ekonomskih uslova u regionu. Situacija je posebno zabrinjavajuća kada se uzme u obzir da je gotovo celokupno stanovništvo od približno 2,3 miliona ljudi gurnuto na ivicu siromaštva.
Ekonomski učinak Gaze je doživeo drastičan pad od oko 85%, što je dovelo do gotovo potpunog kolapsa lokalne privrede. Ovaj nivo ekonomskog nazadovanja je bez presedana u modernoj istoriji i zahteva hitnu međunarodnu intervenciju kako bi se sprečila dugotrajna humanitarna katastrofa.
Uticaj sukoba na palestinsku privredu
Razorni efekti rata nisu ograničeni samo na Gazu. Zapadna obala, drugo glavno palestinsko područje, takođe oseća posledice sukoba. Stopa nezaposlenosti na Zapadnoj obali je porasla na prosečnih 34,9% do kraja septembra, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na predratnih 14%. Ekonomija ovog regiona je takođe pretrpela značajan udarac, sa smanjenjem privredne aktivnosti za približno 21,7% u poređenju sa prethodnih godinu dana.
Ovi podaci ilustruju široke razmere ekonomske devastacije koju je rat prouzrokovao na palestinskim teritorijama. Mnogi stanovnici Gaze su ili ostali bez posla ili su prinuđeni da rade na neformalnim i nesigurnim pozicijama, fokusirajući se prvenstveno na obezbeđivanje osnovnih životnih potreba.
Humanitarne posledice i infrastrukturna šteta
Pored ekonomskog kolapsa, rat je doveo do ogromnih ljudskih žrtava i materijalne štete. Prema podacima zdravstvenih vlasti Gaze, u osvetničkom ratu je stradalo više od 42.000 ljudi. Ovaj broj žrtava je šokantan i ukazuje na razmere humanitarne katastrofe koja se odvija u regionu.
Infrastrukturna šteta je takođe ogromna. Satelitski podaci UN-a pokazuju da je približno dve trećine predratne infrastrukture u Gazi, što čini više od 163.000 zgrada, oštećeno ili u potpunosti uništeno. Ova masovna destrukcija će imati dugoročne posledice na sposobnost regiona da se oporavi i obnovi svoju ekonomiju.
Međunarodna reakcija i potreba za hitnom pomoći
Situacija u Gazi zahteva hitnu i koordinisanu međunarodnu reakciju. Humanitarne organizacije upozoravaju na potrebu za momentalnom pomoći kako bi se sprečila dalja eskalacija krize. Obnova infrastrukture, stvaranje novih radnih mesta i pružanje osnovnih usluga stanovništvu moraju biti prioriteti u naporima za stabilizaciju regiona.
Međunarodna zajednica mora da razmotri dugoročne strategije za ekonomski oporavak Gaze i Zapadne obale. Ovo može uključivati programe za razvoj veština, podršku malim preduzećima i investicije u ključne sektore privrede.
U zaključku, nezaposlenost u Gazi i šira ekonomska kriza predstavljaju ozbiljan izazov koji zahteva hitnu pažnju. Bez značajne međunarodne podrške i sveobuhvatnog mirovnog rešenja, oporavak palestinske ekonomije i poboljšanje životnih uslova za milione stanovnika ostaju neizvesni.