Nedavni UNCTAD izveštaj otkriva alarmantno stanje ekonomije u Gazi, ukazujući na drastičan pad privredne aktivnosti koji prevazilazi sve prethodne sukobe u regionu. Ova analiza pruža dubinski uvid u razmere ekonomske krize i njene dugoročne posledice po stanovništvo Gaze.
Razmere ekonomske devastacije u Gazi
Prema najnovijem izveštaju UNCTAD-a, privreda pojasa Gaze doživela je nezapamćen kolaps, smanjiviši se na manje od jedne šestine svog predratnog nivoa do sredine 2024. godine. Ovaj pad daleko nadmašuje ekonomske posledice ranijih sukoba iz 2008, 2012, 2014. i 2021. godine, ukazujući na dubinu trenutne krize.
Izveštaj naglašava da je do početka 2024. godine između 80 i 96 procenata poljoprivredne imovine Gaze uništeno. Ova devastacija poljoprivrednog sektora dovela je do značajnog smanjenja kapaciteta za proizvodnju hrane, što dodatno pogoršava već kritičnu situaciju sa nesigurnošću hrane u regionu. Analogno tome, ova situacija se može uporediti sa potpunim uništenjem žitnice u vreme gladi.
Uticaj na privatni sektor i zaposlenost
Privatni sektor, koji je bio ključni pokretač privrede Gaze, pretrpeo je ogromnu štetu. Približno 82% preduzeća je oštećeno ili potpuno uništeno, što je dovelo do paralize ekonomske aktivnosti. Ovo se može uporediti sa scenariom gde je grad ostao bez većine svojih prodavnica, fabrika i uslužnih delatnosti preko noći.
Posledice ovog ekonomskog kolapsa vidljive su i u statistici zaposlenosti. Izveštaj procenjuje da je oko 201.000 radnih mesta izgubljeno do januara 2024. godine. Ova cifra predstavlja ogroman udarac za radno sposobno stanovništvo Gaze, ostavljajući hiljade porodica bez prihoda i mogućnosti za preživljavanje.
Pad BDP-a i dugoročne posledice
Bruto domaći proizvod (BDP) Gaze, kao ključni pokazatelj ekonomske aktivnosti, zabeležio je dramatičan pad. U poslednjem kvartalu 2023. godine, BDP je opao za čak 81%, što je rezultiralo ukupnim smanjenjem od 22% tokom cele godine. Ovaj pad BDP-a može se uporediti sa ekonomskim kolapsom koji se obično viđa samo u najgorim ekonomskim krizama ili prirodnim katastrofama globalnih razmera.
Stručnjaci upozoravaju da će se šteta na proizvodnoj bazi Gaze verovatno pogoršati ukoliko se sukob nastavi. Ovo predviđanje sugeriše da će oporavak ekonomije Gaze biti dugotrajan i izazovan proces, koji će zahtevati značajnu međunarodnu pomoć i podršku.
Zaključak i perspektive za budućnost
Ekonomska devastacija Gaze predstavlja jednu od najozbiljnijih humanitarnih i ekonomskih kriza našeg vremena. Oporavak će zahtevati koordinirane napore međunarodne zajednice, uključujući značajnu finansijsku pomoć, obnovu infrastrukture i podršku u razvoju održivih ekonomskih modela. Bez hitne intervencije, posledice po stanovništvo Gaze mogu biti katastrofalne, sa dugoročnim implikacijama na regionalnu stabilnost i razvoj.