Najnoviji ekonomski podaci ukazuju na značajan pad privredne aktivnosti u evrozoni tokom novembra, što bi moglo imati dalekosežne posledice na monetarnu politiku Evropske centralne banke (ECB) i šire ekonomske trendove u regionu.
Neočekivani pad PMI indeksa evrozone
Hamburg Commercial Bank je objavio da je kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI) evrozone doživeo neočekivani pad na 48,1 poen u novembru, što predstavlja najnižu vrednost u poslednjih deset meseci. Ovaj rezultat je iznenadio analitičare koji su predviđali da će indeks ostati stabilan na nivou od 50 poena. Pad ispod granice od 50 poena signalizira kontrakciju ekonomske aktivnosti, što je zabrinjavajući signal za kreatore ekonomske politike.
Ovo opadanje privredne aktivnosti evrozone posebno je izraženo u industrijskom sektoru, koji je već neko vreme u recesiji. Međutim, ono što dodatno zabrinjava ekonomiste je činjenica da je sada i sektor usluga, koji je do nedavno pokazivao znake rasta, takođe počeo da beleži pad aktivnosti.
Implikacije za monetarnu politiku ECB-a
Ovakvi ekonomski pokazatelji značajno povećavaju verovatnoću da će Evropska centralna banka razmotriti agresivnije mere monetarne politike na svom predstojećem sastanku 12. decembra. Tržišni analitičari sada procenjuju da postoji približno 60% šanse da ECB smanji kamatne stope za čitavih pola procentnog poena, što je dvostruko više u odnosu na prethodne procene.
Ovakva promena u očekivanjima nije iznenađujuća, s obzirom na to da je ECB već u oktobru smanjila kamatne stope za četvrtinu procentnog poena, dovodeći ih na nivo od 3,25%. Ukoliko se ostvare predviđanja o dodatnom smanjenju, to bi predstavljalo najagresivniji potez centralne banke u poslednjih nekoliko godina.
Reakcije tržišta i kurs evra
Finansijska tržišta su brzo reagovala na ove vesti. Evro je doživeo značajan pad vrednosti, oslabivši za više od 1% u odnosu na američki dolar. Valuta je u jednom trenutku dostigla vrednost od približno 1,033 dolara, što predstavlja najniži nivo od energetske krize krajem 2022. godine. Iako se kurs evra delimično oporavio na oko 1,041 dolara, ova volatilnost ukazuje na nervozu investitora u pogledu ekonomskih perspektiva evrozone.
Slabljenje evra može imati dvojake efekte na ekonomiju regiona. S jedne strane, ono može pomoći izvoznicima da postanu konkurentniji na globalnom tržištu. Međutim, s druge strane, to takođe povećava troškove uvoza, što može dodatno pojačati inflatorne pritiske u trenutku kada centralna banka nastoji da stabilizuje cene.
Šira ekonomska perspektiva i izazovi
Uprkos ovim zabrinjavajućim indikatorima, važno je napomenuti da je ekonomija evrozone u trećem kvartalu zabeležila rast od otprilike 0,4% u odnosu na prethodni kvartal. Međutim, analitičari upozoravaju da bi ovaj rast mogao biti kratkog daha, posebno imajući u vidu najnovije PMI podatke.
Srednjoročna ekonomska perspektiva evrozone ostaje neizvesna, sa nekoliko potencijalnih rizika na horizontu. Jedan od ključnih faktora koji bi mogao uticati na budući rast jeste globalna trgovinska politika, posebno u svetlu mogućih promena u trgovinskim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Ekonomisti iz ABN AMRO Investment Solutions posebno ističu zabrinutost zbog potencijalnog uticaja trgovinskih tarifa koje bi mogle biti uvedene od strane novoizabranog predsednika SAD-a. Ovakve mere bi mogle značajno uticati na izvozno orijentisane ekonomije evrozone, dodatno otežavajući ekonomski oporavak regiona.
Zaključak i budući izazovi
Pad privredne aktivnosti evrozone predstavlja ozbiljan izazov za kreatore ekonomske politike. Evropska centralna banka se nalazi pred teškim zadatkom balansiranja između potrebe za stimulisanjem ekonomskog rasta i održavanja cenovne stabilnosti. Predstojeći sastanak ECB-a u decembru biće ključan za određivanje budućeg smera monetarne politike i, posledično, ekonomske trajektorije čitave evrozone.