Nedavno objavljena studija grupe srpskih naučnika ukazuje na značajne ekološke opasnosti povezane sa planiranom eksploatacijom litijuma u zapadnoj Srbiji. Istraživanje ističe potencijalne štete po životnu sredinu, vodne resurse i lokalne zajednice.
Jedinstveni izazovi eksploatacije litijuma u Srbiji
Prema analizi objavljenoj u prestižnom časopisu iz grupe Nature, ležište litijuma u zapadnoj Srbiji predstavlja jedinstveni slučaj u svetskim okvirima. Naime, ovo je jedino poznato nalazište gde se planira vađenje litijuma u gusto naseljenom i plodnom poljoprivrednom području. Tim naučnika, koji čine stručnjaci poput Dragane Đorđević, Jovana M. Tadića i Branimira Grgura, upozorava da bi eksploatacija mogla imati katastrofalne posledice po region.
Posebno zabrinjavajuća je činjenica da se planirani rudnik nalazi iznad jedne od samo tri vodonosne oblasti u Srbiji. Naučnici ističu da bi rudarenje sigurno uništilo ovaj vitalni izvor vode, što bi imalo dalekosežne posledice po čitav ekosistem i lokalno stanovništvo.
Uticaj na lokalnu zajednicu i poljoprivredu
Analiza pokazuje da bi izgradnja rudnika i postrojenja za preradu litijuma i bora ozbiljno ugrozila egzistenciju približno 20.000 stanovnika lokalne zajednice. Ovi ljudi već ostvaruju solidne prihode od poljoprivrede, a rudarenje bi moglo uništiti njihove izvore prihoda.
Kompanija Rio Tinto planira da postavi rudnik i prerađivačku fabriku usred plodnog zemljišta, okruženog naseljima. Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste činjenica da se planirano jalovište nalazi između dve bujične reke koje periodično plave okolno područje, što povećava rizik od zagađenja.
Ekološki rizici procesa ekstrakcije litijuma
Proces hemijske ekstrakcije litijuma predstavlja značajan ekološki izazov širom sveta. On zahteva upotrebu ogromnih količina koncentrovanih mineralnih kiselina, prvenstveno koncentrovane sumporne kiseline. Ovaj agresivni proces ne samo da troši velike količine vode, već stvara i ogromne količine otpadnih voda koje predstavljaju trajnu opasnost od zagađenja površinskih i podzemnih voda.
Naučnici su takođe ukazali na paradoks vezan za proizvodnju litijuma i njegov uticaj na klimatske promene. Iako se litijum često predstavlja kao ključni element u borbi protiv emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG), sam proces proizvodnje litijum karbonata iz ruda zahteva ogromnu količinu energije iz fosilnih goriva, što rezultira značajnim emisijama ugljen-dioksida (CO2).
Već vidljive posledice istraživačkih aktivnosti
Zabrinjavajuće je da su negativni efekti već vidljivi, čak i u fazi istraživanja. Tim naučnika je utvrdio da je dosadašnje istraživačko bušenje ležišta litijum/borata, koje je sprovela kompanija Rio Tinto, već izazvalo štetu po životnu sredinu. Zabeleženo je curenje vode sa visokim nivoom bora iz istražnih bušotina, što je dovelo do sušenja useva u okolini.
Štaviše, istraživanja su otkrila značajno povišene koncentracije bora, arsena i litijuma u obližnjim rekama nizvodno od mesta istraživanja, u poređenju sa uzvodnim regionima. Naučnici upozoravaju da bi otvaranje rudnika višestruko uvećalo ove probleme, dodajući nove izvore zagađenja poput jalovine, otpadnih voda, buke i svetlosnog zagađenja.
Balansiranje ekonomskih interesa i zaštite životne sredine
Autori studije naglašavaju važnost razmatranja različitih perspektiva pri donošenju odluka o rudarstvu i korišćenju resursa. Iako priznaju potencijalne ekonomske koristi povezane sa rudarskim projektima, oni ističu da je ključno dati prioritet zaštiti životne sredine i javnom zdravlju kako bi se osigurala održiva budućnost.
Naučnici upozoravaju da nekontrolisana konkurencija za resurse može imati dugoročne negativne posledice po životnu sredinu i buduće generacije. Oni pozivaju na pažljivo razmatranje svih aspekata projekta, uključujući perspektive rudarskih kompanija, aktivista i vladinih zvaničnika.
U zaključku, studija naglašava da ležište litijuma u zapadnoj Srbiji, koje čini samo oko jedan posto globalnih rezervi ovog metala, ne nudi dovoljno značajan doprinos rešavanju globalnog problema klimatskih promena da bi opravdalo potencijalne ekološke štete. Naučnici pozivaju na oprez i temeljnu procenu svih rizika pre donošenja konačne odluke o eksploataciji litijuma u ovom osetljivom ekosistemu.