U nedavnom razvoju događaja u bankarskom sektoru, Evropska centralna banka (ECB) preduzela je značajne mere protiv dve srpske kompanije zbog njihovog postupanja u vezi sa Addiko Bank. Ova situacija otkriva složenost regulatornih zahteva u međunarodnom bankarstvu i naglašava važnost transparentnosti u korporativnim transakcijama.
ECB suspenduje pravo glasa srpskih kompanija u Addiko Bank
U utorak, 13. avgusta, austrijska Addiko Bank objavila je da je primila obaveštenje od ECB-a o suspenziji prava glasa dve srpske kompanije. Alta Pay Group i Diplomat Pay zajednički su stekle kvalifikovani udeo od približno 19,62% akcija u Addiko Bank, propustivši da o tome obaveste austrijsku Komisiju za hartije od vrednosti (FMA), što je u suprotnosti sa austrijskim zakonom o bankarstvu.
Ova suspenzija prava glasa odnosi se na ukupno 19,62% akcija, od čega 9,63% pripada Alta Pay Group, a 9,99% Diplomat Pay-u. ECB je obrazložila svoju odluku pozivajući se na član 20(4) austrijskog zakona o bankarstvu (Bankvesengesetz – BVG). Važno je napomenuti da se suspenzija primenjuje retroaktivno, počevši od datuma sticanja akcija: 12,75% od 27. marta 2024. i dodatnih 6,87% od 22. jula 2024. godine.
Implikacije i dalje mere ECB-a
Evropska centralna banka nije se zaustavila samo na suspenziji prava glasa. Najavila je i dodatne korake u skladu sa austrijskim zakonom o bankarstvu. ECB planira da zatraži od Trgovinskog suda u Beču (Handelsgericht Wien) imenovanje poverenika koji će upravljati suspendovanim pravom glasa. Ovo predstavlja značajan korak u osiguravanju pravilnog upravljanja i nadzora nad spornim akcijama.
Pored toga, ECB je upozorila da bi se suspenzija prava glasa mogla proširiti i na eventualne buduće akvizicije akcija od strane Alta Pay Group, Diplomat Pay, ili bilo koje druge strane koja deluje u dogovoru sa njima, ukoliko se te akvizicije izvrše bez prethodnog obaveštenja prema članu 20(1) austrijskog zakona o bankarstvu.
Širi kontekst: Ponude za preuzimanje Addiko Bank
Ova situacija se odvija u širem kontekstu ponuda za preuzimanje Addiko Bank, koja ima podružnice u nekoliko zemalja regiona. Slovenačka NLB banka i kompanija Agri Europe Cyprus Limited, u vlasništvu biznismena Miodraga Kostića, već su uputile ponude za preuzimanje. Ove ponude dodatno komplikuju situaciju i naglašavaju stratešku važnost Addiko Bank na tržištu Centralne i Jugoistočne Evrope.
Alta Pay Group, u vlasništvu Davora Macure, prvobitno je krajem marta saopštila da je kupila paket od oko 30% akcija u Addiko Bank AG i aplicirala za dozvolu da postane najveći akcionar. Međutim, početkom jula, Alta Pay je povukla zahtev za odobrenje regulatora za sticanje kvalifikovanog paketa akcija od 10% u kapitalu austrijske Addiko Bank.
Uticaj na tržište i budućnost Addiko Bank
Ovi događaji imaju potencijal da značajno utiču na budućnost Addiko Bank i bankarsko tržište u regionu. Addiko Grupa, koja se predstavlja kao specijalizovana za poslove sa stanovništvom i malim i srednjim preduzećima u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi (CSEE), trenutno opslužuje više od 828.000 klijenata preko mreže od 197 ekspozitura i digitalnih bankarskih usluga.
Suspenzija prava glasa i potencijalne promene u vlasničkoj strukturi mogu imati dalekosežne posledice na strategiju i operacije Addiko Bank. Ova situacija takođe naglašava važnost regulatornog nadzora i transparentnosti u bankarskom sektoru, posebno kada su u pitanju prekogranične transakcije i akvizicije.
U zaključku, slučaj Addiko Bank ilustruje kompleksnost savremenog bankarskog sistema i važnost poštovanja regulatornih zahteva. Dok ECB nastavlja sa svojim istragama i merama, ostaje da se vidi kako će se ova situacija dalje razvijati i kakav će uticaj imati na budućnost Addiko Bank i bankarsko tržište u regionu.