Evropska centralna banka (ECB) izrazila je ozbiljnu zabrinutost povodom pokušaja srpskog finansijskog giganta Alta Pay da preuzme austrijsku Addiko banku. Ova situacija naglašava rastuće geopolitičke tenzije i pojačan nadzor nad integritetom evropskih finansijskih institucija.
Pozadina pokušaja preuzimanja Addiko banke
Addiko banka, koja vuče korene iz nekadašnje balkanske mreže austrijske Hypo Alpe Adria banke, postala je meta akvizicije srpske grupe Alta Pay. Ova grupa, pod vođstvom istaknutog srpskog preduzetnika Davora Macure, uspela je da postane najveći pojedinačni akcionar banke početkom tekuće godine. Međutim, ovaj potez je izazvao značajnu pažnju regulatora, posebno ECB-a.
Hypo Alpe Adria banka, prethodnica Addiko banke, bila je predmet masivnog spašavanja tokom globalne finansijske krize. Ova operacija je, prema procenama, koštala austrijske poreske obveznike približno devet milijardi evra, što je ostavilo dubok trag na austrijskom finansijskom sektoru i pojačalo oprez regulatora.
Zabrinutosti ECB-a i suspenzija glasačkih prava
ECB je u avgustu preduzela neuobičajen korak suspendovanja glasačkih prava za gotovo petinu akcija u Addiko banci. Iako je javno obrazloženje bilo vezano za tehnička pravila o otkrivanju udela, izvori bliski istrazi otkrivaju da je iza ove odluke stajala višemesečna detaljna istraga o poslovanju Alta Pay-a.
Centralna banka Evrope izrazila je zabrinutost zbog nekoliko ključnih aspekata:
- Adekvatnost unutrašnjih kontrola srpske grupe
- Transparentnost finansijskih resursa Davora Macure
- Nedostatak adekvatnih politika za osiguranje legalnog porekla deponovanih sredstava
Ove zabrinutosti ukazuju na potencijalne rizike od pranja novca i dovode u pitanje integritet predloženog preuzimanja.
Reakcije i implikacije za Alta Pay
Uprkos blokiranim glasačkim pravima, Alta Pay i dalje smatra da ima načina da preuzme kontrolu nad Addiko bankom. Međutim, ECB je pripremila pismo upućeno Alta Pay-u, u kojem detaljno izlaže svoje zabrinutosti vezane za nedovoljne provere protiv pranja novca i druge probleme sa usklađenošću.
Davor Macura, osnivač i vlasnik Alta Pay Grupe, u pisanoj izjavi za Financial Times negirao je saznanja o istrazi ECB-a, osim avgustovske odluke o blokiranju glasačkih prava. On je naglasio da banka ima robusne mere protiv pranja novca i okarakterisao tvrdnje o poslovanju banke kao neosnovane i netačne. Macura je takođe istakao da je Alta Pay dostavio sve potrebne informacije regulatorima.
Neki članovi srpske grupe izrazili su zabrinutost da bi izazovi vezani za preuzimanje mogli ići u korist konkurentima, poput slovenačke NLB i srpske AIK banke, koje su takođe pokazale interes za Addiko banku.
Politički aspekti i veze
Posebnu pažnju privlače navodne političke veze Davora Macure sa figurama bliskim predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Ove veze su dodatno pojačale zabrinutost regulatora i bacile senku na ceo proces preuzimanja.
Alta Pay Grupa je u svom saopštenju pokušala da umanji značaj ovih veza, navodeći da je Macura, kao vlasnik kompanije više od 15 godina, "prirodno imao priliku da se susretne s drugim akterima iz poslovnog i političkog života u Srbiji, ali ništa više ili manje nego bilo koji drugi biznismen ili konkurent".
Medijska savetnica predsednika Srbije, Suzana Vasiljević, kategorički je negirala bilo kakve veze između predsednika Vučića i Macure, izjavivši da predsednik "nikada nije imao kontakte sa gospodinom Macurom" i da ga "nije sretao ni privatno ni poslovno". Ona je dodala da Vučić nikada nije intervenisao u poslovanju Alte niti u njenom pokušaju da preuzme Addiko banku.
Stav Narodne banke Srbije
Narodna banka Srbije (NBS), kao nacionalni regulator, takođe se oglasila povodom ove situacije. U izjavi za Financial Times, NBS je navela da tokom redovnih pregleda "nisu pronađene značajne nepravilnosti u poslovanju Alta banke". Banka je takođe potvrdila da je u prvoj polovini 2024. godine Alta Pay Grupa obavestila NBS o nameri da stekne do 30 procenata udela u Addiko banci radi proširenja svog poslovanja.
Šire implikacije za evropski bankarski sektor
Ova nesvakidašnja intervencija ECB-a u relativno manjem regionalnom bankarskom poslu ukazuje na rastući značaj geopolitičkih faktora u nadzoru evropskog finansijskog sistema. Slučaj Addiko banke i Alta Pay-a ilustruje kako su pojačane tenzije dovele do povećane pažnje prema integritetu evropskih finansijskih institucija.
Ovakav pristup ECB-a mogao bi postaviti presedan za buduće slične situacije, posebno kada je reč o preuzimanjima banaka od strane entiteta iz zemalja koje nisu članice Evropske unije. To bi moglo dovesti do strožih provera i dužih procesa odobravanja za slične transakcije u budućnosti.
Zaključak: Neizvesna budućnost preuzimanja Addiko banke
Pokušaj preuzimanja Addiko banke od strane Alta Pay-a ostaje u neizvesnosti. Dok srpska grupa i dalje tvrdi da ima načina da ostvari svoje planove, zabrinutosti ECB-a o pranju novca i političkim vezama predstavljaju značajnu prepreku. Ovaj slučaj naglašava rastuću važnost transparentnosti i strogih kontrola u međunarodnim bankarskim transakcijama, posebno u kontekstu sve složenijih geopolitičkih odnosa.