Evropska centralna banka (ECB) nedavno je preduzela neobičan korak u sprečavanju preuzimanja Addiko banke od strane srpske finansijske grupe Alta Pay. Ova intervencija otkriva rastuću zabrinutost regulatora u vezi sa integritetom evropskih finansijskih institucija u kontekstu geopolitičkih tenzija.
Pozadina preuzimanja Addiko banke
Addiko banka, naslednica mreže balkanskih podružnica austrijske Hypo Alpe Adria banke, našla se u centru pažnje kada je srpska kompanija Alta Pay postala njen najveći akcionar početkom godine. Ovo preuzimanje, međutim, izazvalo je sumnje ECB-a u pogledu praksi sprečavanja pranja novca koje primenjuje Alta Pay.
Hypo Alpe Adria banka, prethodnica Addiko banke, bila je predmet spašavanja tokom finansijske krize, što je austrijske poreske obveznike koštalo približno 9 milijardi evra. Ova činjenica dodatno naglašava značaj pažljivog nadzora nad novim vlasnicima banke.
ECB-ova zabrinutost i preduzete mere
U avgustu ove godine, ECB je preduzela drastičan korak suspendovanja glasačkih prava za gotovo 20 procenata akcija u Addiko banci. Iako je zvanično obrazloženje bilo vezano za tehnička pravila o otkrivanju vlasništva nad udelima, iza kulisa se krila višemesečna istraga o poslovanju Alta Pay-a.
Glavni razlozi za zabrinutost ECB-a uključuju:
Sumnje u adekvatnost internih kontrola Alta Pay-a
Pitanja o finansijskim resursima vlasnika kompanije, Davora Macure
Nedostatak odgovarajućih procedura za proveru porekla deponovanih sredstava
Ove sumnje dovele su do pripreme pisma upućenog Alta Pay-u, u kojem ECB izražava zabrinutost zbog nedovoljnih provera protiv pranja novca i drugih problema sa usklađenošću poslovanja.
Reakcije i implikacije
Davor Macura, vlasnik Alta Pay grupe, negirao je saznanja o istrazi ECB-a, ističući da banka ima snažne mere protiv pranja novca. On je naglasio da su tvrdnje o poslovanju banke neosnovane i netačne, te da je Alta Pay dostavio sve potrebne informacije regulatorima.
Međutim, neki iz srpske grupe izrazili su zabrinutost da bi ovi izazovi mogli koristiti konkurentima, poput slovenačke NLB i srpske AIK banke, koje su takođe zainteresovane za Addiko banku.
Suspenzija glasačkih prava i dalje je na snazi, što potvrđuje ozbiljnost situacije i odlučnost ECB-a da temeljno istraži sve aspekte potencijalnog preuzimanja.
Politička dimenzija preuzimanja
Pored finansijskih aspekata, preuzimanje Addiko banke ima i političku dimenziju. Davor Macura, vlasnik Alta Pay grupe, smatra se politički povezanim sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, što dodatno komplikuje situaciju.
Medijska savetnica predsednika Srbije, Suzana Vasiljević, demantovala je bilo kakve veze između Vučića i Macure, navodeći da predsednik "nikada nije imao kontakte sa gospodinom Macurom" i da "nije intervenisao u poslovanju Alte niti u njenom pokušaju da preuzme Addiko banku".
Stav Narodne banke Srbije
Narodna banka Srbije (NBS) takođe je dala svoj komentar na situaciju. Prema njihovoj izjavi, tokom redovnih pregleda "nisu pronađene značajne nepravilnosti u poslovanju Alta banke". NBS je takođe potvrdila da je Alta Pay grupa u prvoj polovini 2024. godine obavestila banku o nameri da stekne do 30 procenata udela u Addiko banci radi proširenja poslovanja.
Šire implikacije za evropsko bankarstvo
Ovaj slučaj ilustruje rastuću pažnju koju evropski regulatori posvećuju integritetu finansijskih institucija, posebno u kontekstu prekograničnih preuzimanja. Pokazuje i kako geopolitičke tenzije mogu uticati na naizgled rutinske finansijske transakcije.
Za evropsko bankarstvo, ova situacija naglašava važnost:
Rigoroznih provera porekla kapitala
Transparentnosti u vlasničkim strukturama
Efikasnih mehanizama za sprečavanje pranja novca
U zaključku, slučaj preuzimanja Addiko banke od strane Alta Pay grupe predstavlja složen izazov za evropske regulatore. On naglašava potrebu za pojačanim nadzorom u finansijskom sektoru, posebno kada su u pitanju prekogranična preuzimanja i potencijalni rizici od pranja novca.