U srcu Župe aleksandrovačke, dunje postaju novo zlato poljoprivrede. Ovo tradicionalno voće doživljava pravu renesansu, transformišući ekonomiju regiona i otvarajući nove mogućnosti za lokalne proizvođače.
Dunje: Povratak zaboravljenog blaga
Dunje, nekada čuvane samo zbog mirisa, danas su cenjena sirovina u savremenoj prerađivačkoj industriji. Poslednjih godina, ovo voće doživljava pravi preporod u Župi aleksandrovačkoj, gde se sve više sadi i prerađuje u raznovrsne proizvode.
U selu Tuleš, berba dunja je u punom jeku, predstavljajući značajan pomak u odnosu na tradicionalnu vinogradarsku kulturu po kojoj je ovaj kraj poznat. Dok je grožđe ove godine obrano ranije nego obično, krajem septembra, berači su imali priliku da se odmore pre nego što su dunje dostigle optimalnu zrelost.
Inovativni pristup berbi i preradi
Ljubica Petrović, iskusna beračica, ističe prednosti branja dunja u odnosu na grožđe. "Dunje su znatno lakše za branje zbog svoje veličine", objašnjava ona, ukazujući na efikasnost procesa berbe.
Višnja Marjanović, direktorka plantaže, navodi da su prešli polovinu berbe, čekajući optimalan trenutak za početak. "Naša velika prednost je što dunje direktno iz voćnjaka idu u destileriju", objašnjava Marjanović. "Ovakav pristup nam omogućava da očuvamo optimalan nivo šećera, svežinu i zrelost ploda, istovremeno štedeći na vremenu i transportu."
Rekordni prinosi uprkos izazovima
Uprkos izazovima na početku vegetacije, uključujući rani ulazak stabala u vegetaciju i napad ervinije (bakterijske bolesti biljaka), rod dunja je premašio sva očekivanja. Profesor Boban Đorđević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ističe da je uspeh rezultat stručnog nadzora i primene naprednih agrotehničkih mera.
U dunjaru porodice Marjanović, koji se prostire na 33 hektara sa 21.250 stabala, prinosi dostižu impresivnih 17 do 20 kilograma po stablu. Ova plantaža, najveća na Balkanu, rezultat je dvadesetogodišnjeg truda i investicija.
Prerada dunja: Od tradicionalnog do inovativnog
Sa očekivanom proizvodnjom od približno 1.000 tona voća u punom rodu, plantaža se suočava sa izazovom prerade. Trenutni kapacitet destilerije iznosi oko 550 tona, što podstiče razmišljanja o proširenju asortimana proizvoda.
Dejan Debeljaković, tehnolog, najavljuje planove za stvaranje jedinstvenih proizvoda koji će objediniti atraktivne mirise i ukuse dunje. "Želimo da ponudimo inovativne proizvode poput sušene dunje i kompota koji kombinuju dunju sa različitim vrstama voća", objašnjava on.
Dunje osvajaju međunarodno tržište
Prerađena dunja iz Župe aleksandrovačke primarno je namenjena inostranom tržištu. Svi procesi proizvodnje i prerade usklađeni su sa ekološkim standardima, što dodatno povećava atraktivnost ovih proizvoda na globalnom nivou.
Ovaj uspeh dunja u Župi aleksandrovačkoj predstavlja značajan preokret u poljoprivrednoj proizvodnji regiona. Od tradicionalnog voća čuvanog zbog mirisa, dunje su postale pokretač ekonomskog razvoja i inovacija u prehrambenoj industriji.
Budućnost dunja u ovom kraju izgleda svetlo, sa planovima za dalje širenje proizvodnje i asortimana proizvoda. Ova transformacija ne samo da oživljava tradicionalnu kulturu gajenja dunja, već i otvara nove mogućnosti za zapošljavanje i ekonomski rast u ruralnim područjima Srbije.