Izvor: Biznis.rs | Foto: Shutterstock

Dualno obrazovanje u Srbiji: Izazovi i perspektive

Dualno obrazovanje u Srbiji predstavlja inovativni pristup srednjoškolskom obrazovanju koji kombinuje teorijsku nastavu u školama sa praktičnim iskustvom u kompanijama. Ovaj sistem, koji je u primeni već desetak godina, pokazuje značajne rezultate, ali i suočava se sa izazovima koji zahtevaju dalje unapređenje.

Trenutno stanje dualnog obrazovanja u Srbiji

Prema podacima Privredne komore Srbije, u protekloj deceniji, približno 16.000 srednjoškolaca je prošlo ili trenutno pohađa dualni model obrazovanja. Istovremeno, oko 950 kompanija aktivno učestvuje u realizaciji učenja kroz rad. Ovi brojevi svedoče o rastućem interesu za ovaj obrazovni model, kako među učenicima, tako i među poslodavcima.

Međutim, Centar za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike pri Privrednoj komori Srbije ističe da postoji potreba za daljim usavršavanjem modela kako bi on u potpunosti odgovarao potrebama privrednika. Dualno obrazovanje, kao koncept koji spaja teoriju i praksu, zahteva kontinuirano prilagođavanje dinamičnom tržištu rada.

Izazovi i potrebe za reformom

Dualno obrazovanje u Srbiji trenutno se nalazi na raskrsnici između tradicionalnog modela "škola učenika u privredi" i savremenih dualnih sistema po uzoru na austrijski, nemački i švajcarski model. Ova "hibridna" priroda sistema stvara određene izazove:

  • Nedovoljan broj dana koje učenici provode u kompanijama
  • Strogi uslovi koje firme moraju ispuniti za učešće u programu
  • Učenici su primarno vezani za školu, a ne za kompaniju
  • Nedostatak snažnije profesionalne orijentacije

Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra, naglašava da istraživanja pokazuju kako preduzeća, posebno ona manja, procenjuju da trenutno imaju veće troškove nego koristi od aktuelnog sistema školovanja. Ovo je dovelo do zahteva za izmenom regulatornog okvira.

Predložene reforme i budući pravci razvoja

Kao odgovor na izazove, predložene su sledeće reforme:

  1. Povećanje broja dana koje učenici provode u kompanijama
  2. Izmena zakonodavnog okvira kako bi se učenici mogli više uključiti u proces rada
  3. Promena fokusa sa škole na kompaniju pri odabiru obrazovnog profila
  4. Razvoj nove metodologije za kurikulume

Cilj ovih reformi je da se 60% kurikuluma realizuje u kompanijama. Rad na predlogu izmena Zakona o dualnom obrazovanju je već počeo, sa namerom da prvi obrazovni profili po novoj metodologiji zažive u septembru 2025. godine.

Uloga privrede u dualnom obrazovanju

Jedna od ključnih promena koje se predlažu jeste da privreda preuzme veće "vlasništvo" nad dualnim obrazovanjem. To bi značilo da učenici prvo biraju kompaniju i profil za koji bi se obučavali, a tek potom školu koja to omogućava. Ovakav pristup bi trebalo da bolje uskladi obrazovanje sa potrebama tržišta rada.

Trenutno, najveće interesovanje za dualno obrazovanje postoji u sledećim sektorima:

  • Mašinska i metalska industrija
  • Ugostiteljstvo
  • Tekstilna industrija
  • Prehrambena industrija

Finansijska podrška i podsticaji

Da bi se dodatno podstaklo dualno obrazovanje, VRS je donela Uredbu koja propisuje dodatnu finansijsku podršku učenicima koji odaberu deficitarna zanimanja. Ovi učenici, pored zakonom propisane naknade za učenje kroz rad, mogu dobiti dodatnih 5.000 dinara mesečno iz budžeta Srbije tokom devet meseci godišnje, za sve tri godine školovanja.

Očekuje se raspisivanje Konkursa za finansijsku podršku dualnom obrazovanju, koji će omogućiti sprovođenje ove Uredbe u praksi. Ovakvi podsticaji bi trebalo da povećaju atraktivnost dualnog obrazovanja i podstaknu učenike da se opredele za zanimanja koja su trenutno deficitarna na tržištu rada.

Zaključak i perspektive

Dualno obrazovanje u Srbiji pokazuje značajan potencijal za unapređenje kvaliteta srednjeg stručnog obrazovanja i bolje usklađivanje obrazovnog sistema sa potrebama privrede. Predložene reforme, uključujući veće učešće kompanija u obrazovnom procesu i finansijske podsticaje, predstavljaju korak ka stvaranju efikasnijeg i efektivnijeg sistema dualnog obrazovanja. Uspeh ovih inicijativa će u velikoj meri zavisiti od kontinuirane saradnje između obrazovnih institucija, privrede i države.