Predlog državnog budžeta Srbije za 2025. godinu ukazuje na značajne planove za novo državno zaduživanje, što otvara pitanja o potencijalnom uticaju na tržište bankarskih kredita i konkurenciju između države i privrede za finansijska sredstva.
Analiza predloga državnog budžeta i planova zaduživanja
Prema najnovijem predlogu državnog budžeta, Vlada Srbije je predvidela prostor za novo zaduživanje kod poslovnih banaka tokom 2025. godine u iznosu od približno 107 milijardi dinara, što je ekvivalentno oko 2,2 milijarde evra. Ovaj iznos je namenjen finansiranju različitih infrastrukturnih projekata, uključujući izgradnju novih saobraćajnica, radove na Makiškom polju, te projekat poznat kao "mini metro".
Jedan od prvih koraka u realizaciji ovog plana već je načinjen. Poštanska štedionica je nedavno odobrila kredit u vrednosti od otprilike 215 miliona evra za izgradnju tunela u Beogradu, koji je deo pomenutog "mini metro" projekta. Ovo odobrenje postavlja presedan za buduće slične zahteve i ukazuje na spremnost banaka da učestvuju u finansiranju državnih projekata.
Implikacije za privatni sektor i konkurenciju za bankarske kredite
Ovakav razvoj događaja pokreće važno pitanje: Da li će se zaoštriti konkurencija između države i privrede kada je reč o raspoloživim bankarskim sredstvima za kreditiranje investicionih projekata? Ovo pitanje postaje posebno relevantno u kontekstu ukupnog planiranog zaduživanja države.
Prema predlogu republičke kase za 2025. godinu, Republika Srbija može odobriti projektne i programske zajmove do iznosa od skoro 3.226 milijardi dinara, što je približno 27 milijardi evra. Od tog iznosa, oko 107 milijardi dinara je planirano za projekte koji bi se finansirali kod poslovnih banaka.
Među 14 projekata navedenih u predlogu novog budžeta, najskuplji je rekonstrukcija pruge Pančevo-Zrenjanin-Subotica, čija je vrednost procenjena na otprilike 909 miliona evra. Još jedan značajan projekat je izgradnja "Centra za vodene sportove", čija je vrednost procenjena na oko 190 miliona evra.
Perspektive stručnjaka o državnim i privatnim investicijama
Vladimir Vasić, finansijski konsultant, ističe važnu distinkciju između državnih i privatnih investicija. On napominje da u Srbiji privatne investicije zaostaju za državnim iz više razloga. Neki od tih razloga uključuju nedovoljan profit kompanija za ulaganje, nedostatak motivacije ili edukacije, kao i tendenciju oslanjanja na državne javne radove koji podstiču privredni rast.
Vasić, kao i stručnjaci iz NBS, naglašava da se investiranje u državne projekte generalno smatra manje rizičnim. Nasuprot tome, kreditiranje privatnih kompanija uvek se posmatra kroz prizmu verovatnoće i brzine povrata ulaganja. On takođe ističe da je u manjim ekonomijama, poput srpske, očekivano da konkurencija za bankarska sredstva bude izraženija.
Ovaj stručnjak sa dugogodišnjim bankarskim iskustvom, koji je nakon napuštanja pozicije generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije započeo preduzetničku karijeru, sada je direktor i vlasnik BBS Capital Investment Group. Njegovo iskustvo pruža vredan uvid u dinamiku tržišta finansija u Srbiji.
Izazovi za privatne kompanije i preduzetnike
Vasić ističe značaj alternativnih izvora finansiranja za privatni sektor. On objašnjava: "Ako se mogu finansirati iz alternativnih izvora i ne zavisim samo od banaka, onda će i one morati da se potrude oko mene kao klijenta. U suprotnom, često se dešava da preduzetnički poduhvat ili privatna firma moraju da 'prežive' nekoliko godina pre nego što postanu interesantni bankama."
Ova situacija dodatno se komplikuje kada se uzmu u obzir kamatne stope po kojima banke plasiraju svoj novac. Na primer:
- Prosečna ponderisana stopa na repo aukcijama NBS (koje obuhvataju oko 25% aktive domaćih poslovnih banaka) iznosi približno 5,38%.
- Kupovina državnih hartija od vrednosti bankama donosi prosečnu kamatu od oko 6% na dinarske, odnosno 4% na obveznice u evrima.
- Kreditiranje privrede je sredinom godine bankama donosilo u proseku 8,1% kamate na dinarske kredite, odnosno 6,8% na kredite za privredu u evrima.
Za poređenje, kredit Poštanske štedionice za "mini metro" tunel ugovoren je sa varijabilnom kamatnom stopom koja se računa kao tromesečni BELIBOR plus marža od 2,5%. S obzirom na to da je tromesečni BELIBOR do 30. novembra iznosio 4,8%, ovaj kredit trenutno donosi banci kamatu od oko 7,3% - što je nešto više od proseka koji bi ostvarila kreditiranjem privrede, ali uz znatno niži rizik.
Zaključak: Balansiranje državnih i privatnih interesa u finansijskom sektoru
Planirano državno zaduživanje za 2025. godinu postavlja izazove za balansiranje između potreba države i privatnog sektora u pogledu pristupa bankarskim kreditima. Ova situacija naglašava potrebu za razvojem alternativnih izvora finansiranja i unapređenjem konkurentnosti privatnog sektora na finansijskom tržištu Srbije.