Srbija trenutno raspolaže sa gotovo šest milijardi evra na državnom računu, što izaziva brojne rasprave među ekonomistima i političarima. Ova značajna suma novca postavlja pitanja o efikasnosti ekonomske politike i strategiji upravljanja javnim finansijama.
Analiza državnih depozita i javnog duga
Prema nedavnim izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra finansija Siniše Malog, država na svom računu ima približno šest milijardi evra. Ova informacija je izazvala značajno interesovanje javnosti i stručne zajednice, posebno u kontekstu trenutne ekonomske situacije u zemlji.
Na kraju avgusta, depoziti države kod NBS iznosili su oko 424 milijarde dinara u domaćoj valuti, dok su devizni i devizno indeksirani depoziti dostigli vrednost od približno 623 milijarde dinara, što je ekvivalentno nešto više od 5,3 milijarde evra. Ovaj iznos je u međuvremenu porastao, što potvrđuje izjava ministra Malog od 25. septembra, kada je na TV Pink izjavio da država "na računu" ima šest milijardi evra.
Ministar Mali je naglasio: "Nikada više novca nismo imali, sve obaveze isplaćujemo u dan i u dinar". Ova izjava dolazi u trenutku kada se u Skupštini Srbije razmatra predlog rebalansa ovogodišnjeg budžeta, kojim je planiran deficit od 2,9% bruto domaćeg proizvoda.
Pitanja o ekonomskoj opravdanosti visokih depozita
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milojko Arsić podseća da je ministar Mali u decembru prošle godine izjavio da država "na računu" ima pet milijardi evra. Međutim, javni dug je u međuvremenu porastao sa 36,2 milijarde evra na kraju 2023. godine na 38,2 milijarde evra na kraju jula - što predstavlja povećanje od tačno dve milijarde evra.
Arsić postavlja ključno pitanje: "Ovogodišnji deficit bi nakon rebalansa trebalo da bude 2,2 milijarde evra. Dakle, dosadašnje zaduživanje dovoljno je da se on finansira, a mi smo u ovu godinu ušli sa relativno visokim depozitima države od pet milijardi evra. Koja je njihova svrha, ako smo se zaduživali?"
Ovo pitanje dobija na značaju kada se uzme u obzir da je republički budžet na kraju jula iskazao suficit od približno 71 milijardu dinara. Autori Kvartalnog monitora zaključuju da je zaduživanje države uz suficit u prvih sedam meseci ove godine omogućilo značajno povećanje depozita.
Ekonomska logika iza visokih depozita
Na pitanje o mogućim razlozima za održavanje visokih državnih depozita, profesor Arsić objašnjava da oni imaju svoju svrhu, ali da je ekonomska logika iza takvog pristupa države, uz istovremeno zaduživanje, i dalje nejasna.
"Iz depozita države se mogu plaćati budžetske obaveze, uključujući i kredite. Takođe, na njihovo formiranje mogu uticati i neekonomski faktori - recimo, ako odnosi sa nekim poveriocima postanu 'turbulentni', onda može da se iskoristi novac iz depozita umesto da se država urgentno zadužuje", objašnjava Arsić.
Međutim, on takođe podseća da je Srbija očigledno u međuvremenu izgladila odnose sa poveriocima sa kojima je delovalo da dolazi do zatezanja odnosa, poput partnera iz EU, Francuske i Nemačke.
Strategija upravljanja državnim depozitima
Predsednik Vučić je, u izjavi za TV Informer 26. septembra, naglasio da tih šest milijardi evra koje Srbija ima "na računu" ne mogu biti trošene proizvoljno, već da "moramo da smanjimo javni dug". Ova izjava ukazuje na strategiju vlade da koristi depozite kao instrument za upravljanje javnim dugom i održavanje finansijske stabilnosti.
Podaci NBS pokazuju da su se depoziti države u deviznom znaku kretali od približno 479 milijardi dinara na kraju decembra 2023. do 434 milijarde dinara u maju. Zatim je usledio značajan skok njihove vrednosti, pa je na kraju juna iznos deviznih i devizno indeksiranih depozita države kod NBS dostigao 630 milijardi dinara, što je gotovo 200 milijardi dinara više nego mesec dana ranije.
Uticaj međunarodnog zaduživanja na depozite
Važno je napomenuti da je Srbija 5. juna na međunarodnom tržištu uspešno realizovala emisiju desetogodišnjih dolarskih održivih evroobveznica (Sustainability Bond) nominalne vrednosti 1,5 milijardi dolara. Ova operacija je realizovana uz stopu prinosa do dospeća od 6,291% i kuponsku stopu od 6%, što je potom konvertovano u evre, rezultirajući ukupnim troškom zaduživanja od 4,75%.
Ova finansijska operacija u potpunosti objašnjava nagli porast visine depozita države kod NBS između maja i juna. Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije su tada ocenili da je Srbija odabrala povoljan trenutak za plasman evroobveznice.
U zaključku, državni depoziti od šest milijardi evra predstavljaju značajan finansijski resurs za Srbiju, ali istovremeno otvaraju pitanja o efikasnosti ekonomske politike i strategiji upravljanja javnim dugom. Balansiranje između održavanja visokih depozita i zaduživanja ostaje izazov za kreatore ekonomske politike u narednom periodu.