U nedavno objavljenom izveštaju Agencije za zaštitu konkurencije (AZK) Crne Gore, državna pomoć je postala centralna tema ekonomske diskusije. Dokument otkriva značajne promene u dodeli sredstava i njihovom uticaju na nacionalnu ekonomiju.
Pregled državne pomoći u Crnoj Gori
Prema podacima dostavljenim Skupštini Crne Gore, ukupna državna pomoć u prethodnoj godini dosegla je impresivnih 13,18 miliona evra. Ova cifra predstavlja značajan porast od približno 23,24% u poređenju sa 2022. godinom, što ukazuje na povećanu vladinu intervenciju u ekonomiji. Međutim, važno je napomenuti da je ova suma znatno manja u odnosu na 2021. godinu, pokazujući pad od gotovo 70,65%.
Kada se ova suma podeli na broj zaposlenih u zemlji, dolazimo do zanimljivog podatka - svaki zaposleni Crnogorac je teoretski primio oko 53,94 evra državne pomoći. Ovaj način posmatranja pomaže u kontekstualizaciji obima pomoći na individualnom nivou.
Struktura i raspodela državne pomoći
Državna pomoć se u Crnoj Gori deli na tri glavne kategorije:
- Horizontalna pomoć (47,36% ukupne pomoći)
- Sektorska pomoć (38,86%)
- Regionalna pomoć (13,79%)
Ova raspodela otkriva prioritete vlade u pogledu ekonomskog razvoja. Horizontalna pomoć, koja čini najveći deo, obično se odnosi na podršku koja nije ograničena na određene sektore ili regione, već je dostupna širem spektru preduzeća.
Sektorska pomoć, druga po veličini kategorija, ukazuje na značajnu podršku određenim industrijama koje vlada smatra ključnim za ekonomski rast ili stabilnost. Konačno, regionalna pomoć, iako najmanja, igra važnu ulogu u balansiranju ekonomskog razvoja širom zemlje.
Kontroverze i izazovi u dodeli državne pomoći
AZK je u svom izveštaju identifikovala nekoliko slučajeva gde je dodela državne pomoći bila problematična. Konkretno, pomoć dodeljena Institutu "Simo Milošević" i Željezari Tosčelik označena je kao neusklađena sa zakonom. Ovo otkriva potrebu za strožim nadzorom i transparentnijim procesom dodele pomoći.
Ovakvi nalazi naglašavaju važnost Agencije za zaštitu konkurencije u osiguravanju fer i zakonite distribucije državnih sredstava. Njihova uloga u nadzoru i izveštavanju o državnoj pomoći je ključna za održavanje integriteta ekonomskog sistema i sprečavanje narušavanja tržišne konkurencije.
Implikacije i budući trendovi državne pomoći
Analiza trendova državne pomoći u Crnoj Gori otkriva kompleksnu sliku ekonomske politike zemlje. Značajan porast u odnosu na prethodnu godinu može ukazivati na povećane napore vlade da stimuliše ekonomiju, posebno u svetlu globalnih ekonomskih izazova.
Međutim, drastično smanjenje u poređenju sa 2021. godinom takođe sugeriše potencijalno preusmjeravanje resursa ili promenu u strateškom pristupu ekonomskom razvoju. Ovo može biti rezultat poboljšanih ekonomskih uslova ili promene u vladinim prioritetima.
Budući trendovi u državnoj pomoći će verovatno zavisiti od nekoliko faktora, uključujući:
- Opšte ekonomske uslove u zemlji i regionu
- Prioritete nove vlade i ekonomske strategije
- Usklađivanje sa standardima Evropske unije u procesu pristupanja
U zaključku, izveštaj AZK-a o državnoj pomoći u Crnoj Gori pruža vredne uvide u ekonomsku politiku zemlje. Dok porast u dodeli sredstava pokazuje aktivnu ulogu vlade u podršci ekonomiji, identifikovane neusklađenosti naglašavaju potrebu za kontinuiranim unapređenjem procesa. Buduće analize državne pomoći će biti ključne za razumevanje evolucije crnogorske ekonomske strategije.