U svetlu nedavnih ekonomskih izazova, Srbija se suočava sa značajnim povećanjem troškova uvoza električne energije. Ovo povećanje ima dalekosežne posledice na energetski sektor i celokupnu ekonomiju zemlje.
Dramatičan skok troškova uvoza električne energije
Prema izjavi Ivana Nikolića, urednika časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), Srbija je doživela drastično povećanje troškova uvoza električne energije. U prva dva meseca tekuće godine, zemlja je izdvojila približno 86 miliona evra za nabavku struje iz inostranstva, što predstavlja osmerostruko uvećanje u odnosu na isti period prethodne godine, kada je taj iznos iznosio oko 10 miliona evra.
Nikolić objašnjava da ovaj značajan porast troškova nije rezultat povećane potrošnje električne energije u Srbiji, već prvenstveno činjenice da je uvoz realizovan tokom zimskog perioda kada su cene na međunarodnom tržištu bile znatno više. Ova situacija dodatno naglašava važnost strateškog planiranja u energetskom sektoru i potrebu za diverzifikacijom izvora energije.
Uticaj na uvoz energenata i industrijsku proizvodnju
Pored povećanih troškova uvoza električne energije, Srbija se suočila i sa značajnim poskupljenjem drugih energenata. U januaru i februaru, zemlja je potrošila oko 575 miliona evra više nego u istom periodu prethodne godine na uvoz gasa i nafte, što je posledica globalnog trenda rasta cena ovih energenata.
Ova energetska kriza imala je značajan uticaj na industrijsku proizvodnju u Srbiji. Prema podacima MAT-a, ukupna industrijska proizvodnja u zemlji zabeležila je međugodišnji pad od približno 2,2% u januaru i 0,7% u februaru tekuće godine. Glavni uzrok ovog pada je izrazito smanjenje u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, koje je u januaru iznosilo gotovo 18,6%, a u februaru čak 25,8%.
Razlozi povećanog uvoza električne energije
Osnovni razlog za neuobičajeno visok uvoz električne energije u Srbiju leži u kolapsu elektroenergetskog sistema krajem prethodne godine. Odgovorni u Elektroprivredi Srbije (EPS) nisu obezbedili dovoljne količine kvalitetnog uglja i mazuta za potrebe najveće Termoelektrane Nikola Tesla (TENT), što je rezultiralo smanjenom proizvodnjom električne energije iz domaćih izvora.
Dodatni faktor koji je doprineo ovoj situaciji bilo je kašnjenje remonta bloka B1 u TENT-u. Ovo je dovelo do povećanog trošenja rezervi električne energije u hidroelektranama kako bi se nadoknadile nedostajuće količine. Posledično, Srbija je bila primorana da pribegne interventnom uvozu struje iz inostranstva, i to u periodu kada su cene na međunarodnom tržištu bile izuzetno visoke.
Posledice po gasni sektor i odnosi sa Rusijom
Energetska kriza imala je domino efekat i na gasni sektor. Dok je blok B1 u TENT-u bio u remontu, nedostajuće količine električne energije proizvodile su se u Panonskim termoelektranama-toplanama u Novom Sadu, koristeći gas kao gorivo. Ovo je dovelo do iscrpljivanja rezervi u Podzemnom skladištu gasa Banatski dvor.
Kao posledica toga, Javno preduzeće Srbijagas bilo je prinuđeno da naruči dodatne količine gasa od ruskog državnog giganta Gazproma. Međutim, ove dodatne količine gasa nisu bile obuhvaćene povlašćenom cenom od približno 270 dolara za 1.000 kubnih metara, koja je predviđena dugoročnim ugovorom koji ističe u julu. Umesto toga, Gazprom je Srbiji naplaćivao oko 800 dolara za 1.000 kubnih metara gasa za te dodatne količine.
Ova situacija rezultirala je time da Srbijagas dnevno troši približno 3,1 milion evra na uvoz ruskog gasa za količine koje nedostaju. Ovakav razvoj događaja dodatno opterećuje budžet Srbije i naglašava potrebu za dugoročnim strateškim planiranjem u energetskom sektoru.
Zaključak: Potreba za strateškim planiranjem u energetskom sektoru
Aktuelna situacija u energetskom sektoru Srbije naglašava hitnu potrebu za sveobuhvatnim strateškim planiranjem i diverzifikacijom izvora energije. Uvoz električne energije, koji je doživeo dramatičan porast, predstavlja samo vrh ledenog brega u kompleksnoj energetskoj slici zemlje. Dugoročno rešenje zahteva ulaganja u obnovljive izvore energije, modernizaciju postojećih kapaciteta i unapređenje energetske efikasnosti.