Mario Dragi, bivši predsednik Evropske centralne banke, nedavno je predstavio sveobuhvatni plan za revitalizaciju evropske konkurentnosti. Ovaj ambiciozni predlog predviđa nezapamćena ulaganja u inovacije, energetiku i odbranu, s ciljem da se zaustavi ekonomsko zaostajanje kontinenta za globalnim rivalima.
Dragijev plan: Preokret za evropsku ekonomiju
U Briselu, 9. septembra, Mario Dragi je predstavio dugo očekivani izveštaj na 328 strana, koji detaljno opisuje strategiju za povećanje konkurentnosti Evropske unije. Ključna poruka izveštaja je da Evropa mora da uloži dvostruko više sredstava nego što je uloženo u obnovu nakon Drugog svetskog rata kako bi se zaustavilo ekonomsko nazadovanje kontinenta.
"Ovo je egzistencijalni izazov za Evropu," naglasio je Dragi, ističući da je EU potreban nivo investicija bez presedana. On predlaže ulaganja koja bi bila više nego dvostruko veća od čuvenog američkog Maršalovog plana, koji je u kasnim četrdesetim i ranim pedesetim godinama prošlog veka u Zapadnu Evropu usmerio približno 13 milijardi dolara (što bi danas iznosilo oko 150 milijardi).
Ključni aspekti plana za obnovu evropske ekonomije
Dragijev plan obuhvata nekoliko ključnih oblasti:
- Emisija novog zajedničkog kredita za finansiranje potreba industrije i odbrane
- Fokus na čiste tehnologije kao priliku za izvoz i globalno liderstvo
- Unapređenje obrazovnog sistema radi povećanja konkurentnosti na globalnom nivou
- Smanjenje birokratije i pojednostavljivanje regulatornih procedura
- Pažljivo balansiranje odnosa sa Kinom, sa ciljem smanjenja zavisnosti ali održavanja saradnje
Branimir Jovanović sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije pohvalio je Dragijev izveštaj, ističući da on pruža "odličnu dijagnozu evropske privrede". Jovanović naglašava važnost toga što izveštaj, pored velikih tema poput inovacija i veštačke inteligencije, obraća pažnju i na često zanemarene aspekte, kao što je kriza u evropskom obrazovanju.
Izazovi u implementaciji Dragijevog plana
Uprkos sveobuhvatnosti izveštaja, stručnjaci poput Jovanovića ukazuju na potencijalne prepreke u njegovoj implementaciji. Ključno pitanje je finansiranje - kako obezbediti ogromna sredstva neophodna za realizaciju plana? Dragi predlaže zaduživanje po uzoru na program Next Generation EU, ali u mnogo većem obimu - umesto 800 milijardi evra jednokratno, potrebno je obezbediti približno toliko svake godine.
Dodatni izazovi uključuju:
- Otpor fiskalno konzervativnih zemalja članica, poput Nemačke
- Mogućnost blokade od strane zemalja poput Mađarske, predvođene Viktorom Orbanom
- Neophodnost promene načina odlučivanja u EU za efikasnu implementaciju plana
- Pitanje dugoročne održivosti finansiranja i vraćanja pozajmljenih sredstava
Veštačka inteligencija kao ključ evropskog oporavka
Mario Dragi posebno ističe veštačku inteligenciju kao priliku za Evropu da "popravi nedostatke u inovacijama i produktivnosti i obnovi proizvodni potencijal". On poziva na integraciju VI u industrije kako bi EU mogla da zadrži vodeću poziciju na globalnom nivou.
Milan Nedeljković, dekan FEFA, upozorava na jaz između planiranja i realizacije u EU. On ističe da je Unija u prethodnom periodu imala brojne programe za finansiranje inovacija, ali da evropska privreda i dalje zaostaje za američkom i kineskom u pogledu inovativnosti.
Prepreke evropskoj konkurentnosti
Nedeljković identifikuje tri glavna izazova za unapređenje evropske konkurentnosti:
- Stroga regulativa koja usporava razvoj inovacija
- Visoko poresko opterećenje u pojedinim evropskim zemljama
- Potreba za efikasnijim i merljivijim projektima u koje se investira
On naglašava da nedostatak novca nije bio glavni problem koji je sprečavao razvoj inovativnosti i podizanje produktivnosti u evropskoj ekonomiji. Umesto toga, Nedeljković ističe potrebu za smanjenjem birokratije, poreskim reformama i efikasnijim korišćenjem postojećih fondova.
Budućnost evropske ekonomije i zajedništva
Dragijev plan otvara važna pitanja o budućnosti evropske ekonomije i zajedništva unutar EU. Nedeljković smatra da evropsko jedinstvo nije trenutno na ispitu, već da su odnosi uvek bili složeni, što je bio jedan od uzroka krize 2009. godine.
On ističe paradoks između monetarne unije i fiskalne decentralizacije, gde svaka država vodi sopstvenu fiskalnu politiku, što otežava efikasno funkcionisanje. Nedeljković takođe dovodi u pitanje opravdanost velikih ulaganja u vojnu industriju, predlažući da bi 21. vek trebalo da bude period mira i prosperiteta.
U zaključku, evropska konkurentnost ostaje ključno pitanje za budućnost kontinenta. Dragijev plan nudi sveobuhvatnu strategiju za revitalizaciju evropske ekonomije, ali njegova implementacija zahteva prevazilaženje značajnih političkih, ekonomskih i strukturnih izazova. Uspeh ovog ambicioznog poduhvata zavisiće od sposobnosti EU da se prilagodi novim realnostima globalnog tržišta i efikasno iskoristi svoje resurse i inovativni potencijal.