Dinarska štednja u Srbiji beleži kontinuiran rast uprkos istorijskom nepoverenju građana prema domaćoj valuti. Ovaj trend ukazuje na postepenu promenu percepcije i ekonomsku stabilnost zemlje.
Rast dinarske štednje u Srbiji
Prema podacima NBS, dinarska štednja u Srbiji pokazuje značajan porast. Zaključno sa 25. oktobrom 2024. godine, štednja u domaćoj valuti dostigla je približno 175,5 milijardi dinara, što predstavlja uvećanje od gotovo 50% u odnosu na isti period prethodne godine. Nasuprot tome, devizna štednja iznosi oko 15,1 milijardu evra, sa porastom od otprilike 712,5 miliona evra (4,9%) od početka godine.
Trenutno u Srbiji postoji skoro milion štednih računa u dinarima, dok je broj deviznih računa značajno veći - oko 4,7 miliona. Ova disproporcija ukazuje na još uvek prisutno poverenje građana u strane valute, posebno evro.
Kamatne stope i faktori uticaja
Kamatne stope igraju ključnu ulogu u privlačenju štediša. Narodna banka Srbije izveštava da su kamatne stope na novopoloženu dinarsku štednju tokom prvih devet meseci 2024. godine u proseku smanjene za 0,82 procentnih poena, dostižući 4,43% u septembru. Detaljnije, stope za oročenu štednju do jedne godine iznose 4,41%, od jedne do dve godine 4,73%, a preko dve godine 4,75%.
Kada je reč o štednji u evrima, smanjenje kamatnih stopa je još izraženije - u proseku za 0,89 procentnih poena, spuštajući se na 2,86%. Najviše stope su za štednju do godinu dana (2,90%), zatim za period od jedne do dve godine (2,60%), dok su najniže za rokove duže od dve godine (1,66%).
Istorijski kontekst i poverenje građana
Profesor Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije objašnjava da je preferiranje evra među građanima posledica krize iz devedesetih godina, kada je hiperinflacija drastično umanjila vrednost dinara. Ovo istorijsko iskustvo ostavilo je dubok trag u svesti građana, stvarajući dugotrajno nepoverenje prema domaćoj valuti.
Međutim, situacija se postepeno menja. Profesor Musabegović ističe da je danas štednja u dinarima ekonomski isplativija, zahvaljujući višim kamatnim stopama i stabilnosti kursa. Dodatno, sistem osiguranja depozita sada pruža značajno veću zaštitu štedišama, pokrivajući iznose do 50.000 evra po štediši, bez obzira na valutu.
Osiguranje depozita kao faktor sigurnosti
Agencija za osiguranje depozita izveštava o kontinuiranom rastu osiguranih sredstava na računima građana, preduzetnika i pravnih lica. Krajem septembra 2024. godine, ova sredstva su dostigla 31,3 milijarde evra, što predstavlja povećanje od približno 3,6 milijardi evra u odnosu na isti period 2023. godine.
Ovaj trend rasta traje neprekidno od 2008. godine, kada su ukupni osigurani depoziti iznosili oko 7,3 milijarde evra. U proteklih 16 godina, prosečna godišnja stopa rasta osiguranih depozita iznosila je približno deset procenata.
Struktura štednje i navike građana
Istraživanje Erste grupe o štednim navikama građana Srbije otkrilo je zanimljive podatke. Gotovo trećina ispitanika (33%) ostavlja novac koji želi da uštedi na tekućem računu preko kojeg prima platu. Četiri od deset ispitanika (39%) preferira da novac čuva kod kuće ili u sefu, dok čak 53% anketiranih štedi iz predostrožnosti, za "crne dane".
Profesor Musabegović smatra da ove navike nisu toliko posledica nepoverenja prema bankama, već deo mentaliteta i kulture. On ističe da je u Srbiji uvek postojala tradicija čuvanja određene sume novca kod kuće za hitne slučajeve, iako se taj trend postepeno menja u korist bankarskog sistema.
Perspektive i budući trendovi
Narodna banka Srbije naglašava da rast štednje treba posmatrati kao pozitivnu društveno-ekonomsku pojavu. On ukazuje na to da građani imaju slobodna sredstva i razmišljaju o svojoj budućnosti, obezbeđujući sebi određenu sigurnost za potencijalno teža vremena ili buduću potrošnju.
Uprkos globalnim nestabilnostima poslednjih godina, štednja u Srbiji nastavlja svoj dugoročni rastući trend, što svedoči o povećanom poverenju građana u bankarski sistem. Pored klasične štednje u bankama, postoje i druge investicione alternative, poput ulaganja u državne hartije od vrednosti, investicione fondove ili različite oblike osiguranja.
U zaključku, trend rasta dinarske štednje u Srbiji predstavlja pozitivan ekonomski indikator, odražavajući postepeno povećanje poverenja građana u domaću valutu i bankarski sistem. Iako istorijski faktori i dalje utiču na preferencije štediša, kombinacija viših kamatnih stopa, stabilnosti kursa i unapređenog sistema osiguranja depozita stvara povoljno okruženje za dalji rast dinarske štednje u budućnosti.